који су на располагању не само војним лицима, него и цивилима. Како је за „Дневник“ испричао начелник Одељења за хируршке болести у ВМЦ мајор др Александар Андрић довољно је да пацијенти имају упут од свог лекара за ову установу.
Пацијенти не знају шта их чека иза зидина старих 229 година и неретко се изненаде када виде да је то савремена болница у којој пацијенти имају комфор какав се ретко виђа у нашим здравственим установама. Собе су велике, сунчане, уредне, а свака има купатило. Они болесници који могу да устану из кревета, имају прилику и да уживају у шетњи вртом, који изгледа као да је у неком иностраном спа-центру. Једина разлика у односу на такве установе је што се овде о здрављу пацијената брину медицинари који су истовремено и официри.
На хируршком одељењу Војна болница има 60 кревета, а хирурзи оперишу у две сале. Трећа операциона сала је празна, али би и она требало да постане функционална када стигне опрема коју ће болници донирати Град Нови Сад. Мајор др Александар Андрић каже како им је циљ да подигну број операција, али и да растерете Клинички центар Војводине.
– Најмасовније патологије, као што су херније, лапароскопске операције жучне кесе, тумори, хеомориди, фисуле, фистуре и бројне друге операције, можемо ми да урадимо. Пацијенти дуго чекају на ред како би се оперисали у Клиничком центру Војводине, а ми практично преузимамо улогу секундарне, градске, болнице коју Нови Сад нема. На најчешће операције, као што су лапароскопске операције жучне кесе и операције херније, односно бруха, пацијенти чекају око пола године код нас – каже начелник Одељења за хируршке болести др Александар Андрић и напомиње да се у Војној болници раде и гинеколошке, уролошке и онколошке операције.
Војна болница има пет општих хирурга, два ОРЛ хирурга, по једног гинеколога и уролога и троје анестезиолога. Имају и једног очног лекара, али он не оперише.
– Свако ко има осигурање Републичког фонда за здравствено осигурање може да добије упутницу за операцију у Војној болници. Пацијенти из целог Јужнобачког округа имају право да траже од свог изабраног лекара упут за нашу установу – објашњава др Андрић.
Начелник хирургије у Војној болници верује да пацијентима много значи могућност операција у овој установи, јер им то омогућава да у разумном року реше свој здравствени проблем.
– Ми смо део државе и система, иако смо војна установа. Имамо ресурсе који могу да буду на располагању грађанима, а изузетно сам поносан на то како функционише цело одељење и како раде сестре и доктори. Верујем да је 99 одсто пацијената задовољно нашом услугом. Функционишемо бескомпромисно. Без наших техничара и целе екипе, не бисмо могли тако добро да радимо – каже др Андрић.
Његове речи потврђују и две пацијенткиње које су имале гинеколошке операције.
– Ја сам јако брзо дошла на ред, јер сам овог месеца звала да закажем операцију и одмах сам оперисана. Знам да бих на другом месту чекала бар пола године. Желела сам овде да се оперишем, јер ми је Војна болница уливала сигурност – каже ова пацијенткиња којој је урађено скраћивање грлића материце.
И она и њена цимерка су одушевљене тиме што имају купатило у соби, јер то нису очекивале.
– И због себе и због родитеља сам много времена провела по болницама, али овако нешто нисам видела – признала нам је друга пацијенткиња.
Др Андрић каже да трећа операциона сала има све прикључке, али нема опрему.
– Град је решио да нам изађе у сусрет и обезбеди нам операциони сто, лампе, сет инструмената и све остало што је потребно за рад, као и мониторинг за праћење виталних фукција у интензивној нези. Потребна је модернизација и улагање, а прошле године смо од војске добили фул ХД стуб са комплетним инструментима за лапароскопску хирургију. Ускоро би требало да добијемо и РТГ апарат за интраоперациона снимања у урологији и ортопедији. То значи да се током операције не помера пацијент да би се пратило неко стање, него се уради рендгенско снимање док је пацијент на операционом столу. То раније нисмо имали и нисмо могли да радимо такве интервенције и такво збрињавање пацијената. Када добијемо сву ту опрему, бићемо заиста потпуно опремљени за секундарну хиругију – испричао је др Андрић.
Хирургија Војне болнице сарађује са свим установама у граду, односно са Клиничким центром Војводине, Ургентним центром и институтима у Сремској Каменици, али и са надлежном војно-здравственом установом Војномедицинском академијом у Београду. Тек, уколико се реализује нова идеја да Војна болница постане наставна база Медицинског факултета у Новом Саду, услови рада и могућности Војне болнице биће на још бољем нивоу.
Љубица Петровић
Трећа операциона сала скраћује чекање
Током 2015. године у Војној болници урађено је 1.200 операција и око 600 мањих интервенција, а збринуто је и прегледано на Одељењу за хируршке болести више десетина хиљада људи. Тренутно на операције у Војној болници чека око 500 пацијената, те би им у великој мери помогло када би имали функционалну и трећу операциону салу. Са трећом салом могли би да укупан број операција годишње подигну за више стотина.
