Са ловачким стажом преко две деценије, Добричић тврди да од природе ако се узима, мора и да се врати па је пре пет година у селу Клатичево надомак Горњег Милановца почео да узгаја фазане.
- Око сто квадрата простора резервисано је за стотину фазана и најлепши осећај је када дође време да отворим капију и пустим их у природу. Са гајењем на овакав начин почео сам пре пет, шест година, а раније сам куповао одрасле. Сада се простор волијере користи за кокошке које узгајам и на тај начин су заштићене од лисица”, каже Бојан за агенцију РИНА.
Да има веште и спретне руке овај ловац показао је кад је направио и подигао ловачку чеку, која може да послужи као пример.
- Висока је пет ипо метара, имам још четири које сам правио у Луњевици, а три сам поклонио у селу Угриновци за лов дивљих свиња и срндаћа. Ово је прилика да покажем и докажем младим ловцима да све се може кад се хоће”, каже Добричић.
У самој близини једне од чека коју је Бојан подигао, налази се хранилиште које припада секцији Клатичево - Калиманићи - Љутовница за крупну и високу дивљач где Бојан избацује детелину и тако омогућава дивљачи да у току зиме лакше дођу до хране и да здравија уђу у пролеће.
- Срна се пари током јула и августа, носи 228 дана, а да би лакше изнела младе и ушла у пролеће, то је намена једног од хранилишта. Хранилице за дивље свиње поставио сам у Клатичеву, три у Бољковцима, три у Угриновцима као и четири хранилице за ниску дивљач. На хранилиште се износи кукуруз, јечам и трихитал, мада најчешће кукуруз у клипу. Три пута се износи и током зиме пратим на седмичном нивоу - каже Бојан.
Поред хранилице за високу дивљач, Бојан је направио и четири хранилице за ниску дивљач, и посебно седам за дивље свиње, као и солила за срнећу дивљаћ. Иако има могућности да део хране за дивље животиње добије од Ловачког удружења „Војвода Милан Обреновић”, Бојан то не жели, јер како тврди, уверења је да је сваки ловац способан да из сопствених средстава учествује и како каже помогне раду свог Удружења.
- Ловачко удружење није фирма, дају они и купују, али ја се трудим да на овај начин дам свој допринос. То није велика инвестиција, да тражим добио би, али ја то не желим. Једноставно сматрам да то треба тако да буде. Неко иде на трке, неко у кладионице, ја сам ловац и волим природу и моју Србију - наводи Бојан.
На питање због чега све ово ради, овај ентузијаста, љубитељ и заштитиник природе већи од већине еколога, има свој одговор.
- Ја верујем да ће неко млађи поћи овим путем којим мислим да сви треба да иду, колико будемо чували, толико ћемо имати, а природа је много захвална и много више враћа. Свима ће на крају бити лепо И онима који нису ловци. Природа је првенствено кућа дивљачи и припада првенствено њима, а тек онда човеку. Ако се тако будемо односили према природи, имаћемо шта да оставимо будућим генерацијама”, каже Бојан.
(РИНА)
