Он је, на конференцији ''Кризни менаџмент'', рекао да Сектор за ванредне ситуације прати све активности НАТО-а у том сегменту, додајући да Србија активно учествује.
''То даје наду да ти односи могу да буду квалитетнији и бољи на добробит обе стране'', рекао је Марић додајући да нико неће прецизирати и тражити од државе одређени модел организовања, већ да само буде одговорна и представља чврст беучуг у ланцу спречавања ванредних ситуација које не познају границе.
Наводећи да у тим ситуацијама нема граница, те да није битно да ли сте чланица ЕУ или НАТО-а, он је оценио да је обавеза државе да буде квалитетна и добра и да помаже другима у региону.
Како је оценио, то је лакше ако се има подршка оваквих организација.
''Та сарадња тереба да јаче, али по најпре ми сами треба да сагледамо шта је проблем'', рекао је Марић.
Наводећи да су кризне ситуације важан сегмент у којима односи могу да се унапреде и буду квалитетнији и бољи, Марић је рекао да је то област која може да доведе до промене мишљења јавног мњења када је реч о томе да ли Србија треба да буде чланица НАТО-а или не.
''Ово је пут који води ка мењању свести и драго ми је што је у последњих пар година та сарадња интезивнија'', рекао је Марић.
Он је истакао да су мајске поплаве догађај који је променио живот свима, износећи на површину све оно што је добро, али и све оно што није.
Поред проблема стабилног финансирања, Марић је истакао да је проблем и свест грађана јер је, како је рекао, држава направила више од 30 година паузе када је реч о едукацији најмлађих, те не може да се говори о некој изграђеној свести.
Марић је истакао да се променио однос људи на локалу када је реч о реаговању, јер много озбиљније приступају тој ситуацији, али да и даље нема превентиве.
Као пример, он је указао су само 22 општине донеле два важна документа - Процену ризика и План заштите спасавања.
Рекао је и да су сва очекивања Сектора сада на усвајању новог закона којим се регулише та област.
''Уз мало среће и политичке воље надам се да ће следеће године имати нови законодавни оквир у жељи да пробамо да неке проблеме којих смо свесни решевамо на адекватан начин'', рекао је Марић.
Шеф НАТО канцеларије за везу у Београду Ћезаре Маринели рекао је да је НАТО отворен да подели све лекције које је научио партнерским земљама као што је Србија.
''Верујем да је то начин да заједнички дођемо до правих решења као што смо могли да видимо на вежби у Црној Гори. Мање земље могу да се удруже своје мале ресурсе и обезбеде елементе како би биле ефикасније у случајевима несрећа'', рекао је Маринели.
Како је навео није битна само величина земље, јер и мала земља може много да допринесе укупном побољшању спровођења процеса и долажењу до решења.
Он је истакао да су бројне обуке које могу да похађају и партнери НАТО-а како би се обезбедила боља ефикасност у ванредним ситуацијама.
''Велико је задовољство што смо остварили овакав ниво сарадње и морам да кажем да је НАТО отворен да подели са другима све лекције'', рекао је Маринели.
Конференцију је организовао Атлантски савет Србије уз подршку амбасаде САД у Београду и НАТО одељења за јавну дипломатију.
(Танјуг)
