свом батаљону као последњој резерви у одбрани Београда поручио: Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из свог бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и отаyбине. Ви немате више да се бринете за своје животе, који више не постоје. Зато напред у славу! За краља и отаyбину! Живео краљ! Живео Београд!
– Овај говор јесте лајт мотив читаве изложбе „Србија 1915” , објашњава за наш лист виши кустос Војног музеја Вук Обрадовић, који потписује ову изложбу. – Тачно 100 година од почетка немачко-аустроугарске офанзиве Војни музеј овом поставком приказује и приближава један од најпотреснијих периода историје Србије кроз обиље материјала -историјских предмета, уметничких слика, репродукција фотографија и оригиналних докумената из тог периода. Судбоносни јуриш српских јунака 7.октобра током одбране престонице је и став српских војника, официра не само у Београду тог момента, већ од 1914. до краја Великог рата, као и целокупног нашег народа према одбрани отаyбине.
Изложба се састоји из три тематске целине: „Напад”, „Епидемија” и „Повлачење” , а причом артифакта успела је да дочара сву драматику дешавања пре сто година. Аутор се не бави познатим именима, генералима, војсковођама већ сељаком, грађанином, обичним Србином који је изнео највећи терет одбране Београда, али и комплетне борбе за слободу и Србију. На некој пртини, врлети, кршу... остао је опанак, торбица, чутура, униформа, пушка... Мало тога сачуваног у злокобном времену инвазије две империје Аустроугарске и Немачке на малу Србију, а није ни чудо за предмете, када је и мало живота преостало.
– Јунаци изложбе су ти мали, обични људи, јунаци свог времена и виновника велике историје. Ти јунаци одбране Београда су обожавали свог ђенерала, команданта одбране престонице Михаила Живковића. Звали су га „Гвоздени генерал” због снаге и чврстине те личности и карактера. Сећање на њега је и изложена сабља и ђенералска еполета са свечане униформе - објашњава кустос чији подухват има посебан печат са први пут објављеним фотографијама тренутка када је пао Београд. Види се град у диму и пламену, а реч је о пронађеном ратном албуму немачког војника или официра који својим апаратом бележи надирање своје окупаторске војске и уништења које она сеје Србијом од Београда, па онда према југу до садашње Македоније. Непознати фотограф бележи окупирану Србију, позирање намачких војника на српском гробљу, њихов коначење у српској цркви, претпоставља се негде код Крушевца.
Обрадовић каже да је одбрана Београда најпознатија акција 1915. године, а и највише докумената је сачувано да сведоче о том херојском тренутку, али указује да то нису једине акције и битке. Водиле су се и на Авали, па Космају, Западној и Јужној Морави, на територији данашње Македоније, тада зване јужна Србија. Наша војска се повлачи, али и бележи спорадичне успехе у овим биткама са неупоредивно надмоћнијим непријатељем. Српске јединице су Лесковачким маневром на Пустој реци и код Блаца разбиле бугарску 1. дивизију, осујетивши тако непријатељски план о окружењу главнине српских снага. Српска Врховна команда покушава пробој према Скопљу Качаничким маневром (18. - 20. новембар), несвесна да су савезничке трупе генерала Сараја, са којима је српска војска требало да се споји, већ започела повлачење ка грчкој граници. Начелник штаба Врховне команде, војвода Путник, 21. новембра издаје наређење за повлачење трупа на леву обалу реке Ситнице.
Одбијајући сваку помисао о капитулацији, а немајући снага за извршење контранапада, српска Врховна команда 26. новембра наређује повлачење преко Албаније и Црне Горе ка обалама Јадранског мора. Та одлука на Косову и Метохији да нема предаје и капитулације којом креће чувена албанска голгота има и свој запис.Ту драматику дочарава записано на странама отвореног Ратног дневника артиљеријског дивизиона Тимочке дивизије у моменту када је издато наређење да се закопају и униште сви топови и остави само један с којим ће се прећи Албанија...
Све до краја децембра 1915. године трајало је мукотрпно повлачење српске војске и многобројних цивила преко ледом окованих албанских планина и Црне Горе. Више од 72.000 војника и официра је на том страшном путу нестало, погинуло од напада арбанашких банди или умрло од глади и хладноће. Прича у јузејској поставци тече даље са сачуваним Албанским споменицима, медаљама које су добијали сви војници који су се дочепали Крфа преживевши голготу Албаније. Владао је и тифус, војници су те 1915. године били пуни ваши и аутор поставке прави реплику изума наше војске како би се зауставила епидемија трбушног и пегавог тифуса, дизентерије... То је буре које носи ту посебну причу. Направљено је да врши дезинфекцију опреме и одеће и ослободи је ваши, а све се у обичном дрвеном бурету одиграва уз помоћ водене паре.
Шта се заправо десило те 1915. године. Догађаји на источном, као и улазак Италије у рат на страни Антанте, 23. маја 1915, условили су привремено затишје на српском фронту. Иако није била изложена директним нападима, Србија се суочила са још страшнијим непријатељем, поменутим епидемијама дизентерије и тифуса. На позив српске владе, бројне савезничке државе и Међународни Црвени крст упутили су своје санитетске мисије у помоћ. Лекари и медицинско особље из Русије, Француске, Велике Британије, Швајцарске, Данске, Белгије, САД и Грчке нису жалили ни своје животе како би зауставили епидемију. Ипак, до маја 1915. године, када је епидемија почела да јењава, разболело се више од 50.000 људи. Болест је однела 35.000 војника, 35.000 ратних заробљеника и више од 100.000 цивила.
Прича о српским херојима употпуњена је и оном која обухвата непријатеља. Изложени су предмети и аустроугарских и немачких војника, њихово наоружање и опрема. Посебну пажњу привлачи прстење аустријских војника занимљива израда, са разним грбовима, али и пропагандним порукама попут оне с угравираним „Рат 1914 -1915”. Водећи нас поставком аутор указује на изузетно ретке спомен - медаље којима су одликовани аутроугарски војници који су учествовали у инвазији на Београд. Ове ретке значке носе рељеф Калемегдана, а у позадини се види и Авала и на њима пише Београд 1915. Трећа армија.
Пре тачно сто година, отприлике на истом месту где ова поставка сведочи о славним и херојским данима, о српском сељаку и грађанину који се дигао да брани слободу и отаyбину, летеле су непријатељске гранате, а српски војници су у заклонима казаматима који се налазе испод здања Војног музеја очекивали непријатељски пешадијски напад. Била је то та 1915. година одбране Београда и албанске голготе.
Владимир Ђуричић
Светлана Станковић
Нушићева хроника и трагика
Сећање на 1915. годину је поставка коју треба видети до 6. новембра, али је ту и једна књига која је пред нама била и пре, а биће и после ове поставке, аутентична хроника о страшном егзодосу Срба под насловом „Деветстопетнаеста - Трагедија једног народа” (L’exode d’um peuple, Le Petit Journal, децембар 1915.). Изашла је из пера најславнијег српског комедиографа, дипломате и књижевника Бранислава Нушића. „Са остатком своје породице, уједињени тугом за гробовима који су остали за нама, газио сам тегобне и беспутне стазе, пео се на Проклетије и Ругово, на Комове и Суторман, док нисам сагледао жудно очекиване те обале и крај њих питомо месташце Улцињ. Тамо ћемо, тамо потражити сунца, тамо одмора, тамо хлеб. Заклонито је мирно, далеко је од оних великих путева којима тутњи непогода - тамо ће нас можда мимоићи даље невоље”, писао је Нушић , након што је у драми 1915, преласка и бекства, изгубио сина јединца.
