где ја студирам, па му је било природно да спојимо лепо и корисно и почнемо да живимо заједно. Сав новац сам уложила у наш стан – и онда је све кренуло. Почео је с увредама, омаловажавањима, наставио с претњама и забранама. Нисам смела да изађем без њега, проверавао ме је где сам и с ким сам, почео да одваја од породице и пријатеља, да ме убеђује да напустим студије и кренем с њим у иностранство. Кад сам пружила отпор, почео је да ме вређа и пред другим људима, да баца ствари на улици. Онда ме је стискао за руке, и на крају ударио песницом у стомак. И једно вече ударио ме је у главу, само сам кренула да падам, крв је кренула на нос. Нисам отишла у полицију, плашила сам се како ће родитељи све да поднесу. Као да сам му дала крила, а сваки пут кад сам покушала да одем, плакао је, бацао се на колена уз обећања да више неће, и да сам крива јер сам га изазвала.
Ово је само једна од хиљаду прича које се сваког дана одвијају пред нашим очима, у комшилуку, међу пријатељима, у породици. Свака друга жена у Србији је током живота била изложена неком облику породичног насиља. Чак 37,5 одсто жена пријавило је да је породичном насиљу било изложено прошле године, скоро 22 одсто је телесном насиљу било изложено некад у животу. Када је о психичком насиљу реч, бројке још више забрињавају: чак 32 одсто жена у Србији било је изложено таквом насиљу у протеклих годину дана, а током живота га искуси скоро половина њих – 48,7 одсто, подаци су Управе за родну равноправност Републике Србије.
Полиција је прошле године у Војводини интервенисала у више од 7.000 случајева насиља у породици у којима су најчешће жртве биле жене, а починиоци њихови садашњи или бивши партнери, саопштио је Покрајински заштитник грађана, уз указивање да је ове године у породичном насиљу убијено више десетина жена. Из године у годину повећава се број регистрованих случајева насиља али полиција, која чешће него раније подноси кривичне пријаве, још увек највише користи мере упозорења. Тако се, истиче, завршило чак 80 одсто интервенција у 7 полицијских управа у Војводини.
Органи старатељства прошле године су само у осам одсто случајева поднели тужбе у грађанско-правним поступцима, а тужилаштва у мање од два одсто случајева. Примена заштитних мера је, наглашава покрајински омбудсман, недовољно, о чему сведоче подаци према којима су судови на територији Војводине прошле године изрекли само 156 мера заштите, од којих 39 одсто чини забрана даљег узнемиравања члана породице, 28 одсто су мере забране приближавања на одређеној удаљености, а 25 одсто мере забране приступа у простор око места становања или места рада члана породице. Није издат ни један налог за усељење, а за исељење издато је само 13 налога.
- Синоћ сам села у аутобус и отишла код мојих. Оставила сам му све ствари, не смем ни да се вратим по њих. Почињем испочетка, за почетак, бацићу картицу од мобилног, да не бих дошла у искушење да попустим кад га чујем како ме моли да се вратим и да неће више да ме бије – прича Марија, која ће поред емотивних и физичких, још дуго носити и финансијске ожиљке живота с насилником.
Увођење новог кривичног дела прогањања, пооштравање санкција, обавезни психосоцијални третман за насилника и друге мере усмерене ка превенцији, услов су за ефикаснију и бољу заштиту жена од насиља, оценио је заштитник грађана Саша Јанковић. Омбудсман је навео да тренутно анализира да ли су службеници који долазе у контакт са жртвама у центрима за социјални рад, полицији, здравственим установама, тужилаштвима и судовима прошли одговарајуће обуке, ко је те обуке лиценцирао и да ли су те особе заиста професионално обучене за рад са жртвама насиља.
И. В.
Љ. М.
По закону, насилника ван куће
Народни посланик др Душан Милисављевић, у сарадњи с Аутономним женским центром, предао је амандмане на Закон о полицији, који се односе на полицијска овлашћења за издавање хитних мера заштите од насиља у породици. Амандманима се предвиђа да учинилац насиља буде измештен из куће/стана на 14 дана, без обзира на то да ли жена (или други члан породице) тражи или подржава овакву меру. У периоду од 14 дана жена може да добије потребне информације, да покрене друге поступке, или да од њих одустане, по свом избору. На овај начин непосредно се штити безбедност жртава насиља у породици („сад и овде“), а насилницима се шаље недвосмислена порука да држава не толерише насиље.
