Циљ пројекта је ускладити праксу управљања у 12 заштићених подручја, која се налазе у пет земаља (Аустрија, Словенија, Мађарска, Србија и Хрватска), јер би се тиме осигурала еколошка целовитост будућег јединственог Унесковог прекограничног резервата биосфере Мура-Драва-Дунав, изузетног европског речног предела познатог и као “Европски Амазон”. Подручје уз доње токове Драве, Муре и Дунава чини 700 километара дуг „зелени појас“ који повезује готово милион хектара драгоценог природног и културног миљеа у један од најважнијих еколошких коридора у Европи.
Готово 25 година невладине организације и државне институције раде на заштити овог јединственог подручја, а сада се предузимају завршни кораци, те је у свим земљама у току или је већ завршен процес службене номинације за проглашење резервата биосфере. Здрави и динамични речни екосистеми пружају бројне добробити за локално становништво, могућности за одржив живот и привређивање, уз коришећење ресурса, као што су чиста вода, риба и дрво. То природно окружење пружа основу за туризам и рекреацију. Осим тога, природна поплавна подручја уз реке штите становништво и насеља ублажавајући негативне ефекте високих вода током поплава. Како би се одрживо управљало овим прекограничним добром, за које су везани и људи, али и угрожене врсте које у њему живе (попут орла белрепана, црне роде и многих других), заштићена подручја би требало да ускладе праксе управљања којима ће осигурати еколошку целовитост и транснационалну повезаност екосистема.
– У заштићеним и подручјима мреже Натура 2000 дуж резервата „Мура-Драва-Дунав“ постоје различите праксе управљања, док управљачи тим заштићеним подручјима немају пуно могућности за редован међусобни контакт и размену искустава – рекла је координаторка пројекта из Светска фондација за природу (WWF) Магдалена Вагнер. – Управо како би се те препреке отклониле осмишљен је пројект „coop MDD”, који окупља представнике заштићених подручја, а тиме се и успоставља дуготрајна прекогранична сарадња и заједнички приступ обнови и управљању речним пределима у биорезервату. То је важан корак према интегралној прекограничној заштити и очувању природне динамике река.
Како је речено на поменутом састанку у Носковцима, важан део резервата биосфере биће активирање становништва које живи дуж ове три реке и њихово учешће у управљању за одрживи развој регије. У ту сврху ће се дуж резервата Мура-Драва-Дунав успоставити мрежа од осам Школа на реци, које ће понудити подршку еколошкој едукацији школске деце и локалног становништва кроз иновативне садржаје. Тако ће се и код најмлађих подстаћи да разумеју и схвате важност заштите природних вредности Европског Амазона.
– Мура, Драва и Дунав су прекограничне реке – истакла је Татјана Арнолд Сабо из Јавне установе за управљање заштићеним деловима природе и еколошком мрежом Вировитичко-по-
дравске жупаније, домаћина састанка. – Њихова вода и седименти пролазе кроз различите државе и често теку дуж граница. Како природа не познаје границе, нити врсте које настањују ова поплавна подручја не маре за националности, морамо успоставити ефикасну прекограничну сарадњу са циљем заштите изузетне природе овог краја и добробити који она пружа за локално становништво.
Партнери су свој први састанак искористили и за сусрет управљача заштићених подручја унутар овог резервата биосфере, како би дефинисали највеће препреке за осигуравање динамичног прекограничног речног коридора те почели радити на заједничким решењима и приступима на подручју просторног планирања, управљања водама, управљања посетиоцима, пољопривреде, шумарства, лова и риболова. Партнери у пројекту из Србије су Покрајински завод за заштиту природе и ЈП „Војводинашуме“, а пројект подржава и управа града Сомбора.
А. Брзак
Горње Подунавље, Карађорђево...
У оквиру „Европског Амазона“ у Србији, који се простире на територији пет општина - Сомбор, Апатин, Оџаци, Бач и Бачка Паланка, на површини од 176.635 хектара, налазе се четири заштићена подручја, међу којима су изузетно вредни специјални резервати природе „Горње Подунавље“ и „Карађорђево“, као и Парк природе Тиквара. Међу најзначајнијим ретким врстама животиња овог подручја истичу се орао белорепан, црна рода, патка њорка, дивља мачка, видра, јазавац, као и највећа популација европског јелена у Србији.
