биртија, Студентски културни центар,... или, како би се рекло “од игле до локомотиве”, али преко културно-уметничких програма, све то се може наћи на једном месту - у новосадској Кинеској четврти. На Лиману 3, између Дунава и Лиманског парка, у делу града где нико никада није видео нити једног Кинеза. Али, након што је комплекс фабрике “Петар Драпшин” измештен у индустријску зону, Кинеска четврт је добила нову димензију, улогу, историју, па и људе. Тих последњих деценија изменило се штошта, али је аутентичан изглед и специфичну публику задржало до данашњих дана.
- Ми овај део зовемо “Проклетом авлијом”, јер ко једном уђе, не излази одавде - каже Небојша Радојевић из Наутичког центра “Три принцезе” који се налази у Кинеској четври више од деценије. - Раније је овде било више фирми, било је преко 30 занатских радионица и, како смо умели да се шалимо, само нам је фалио гинеколог. Како је уследила економска криза, многи су затворили своје радионице, па се сада простор користи за културно-уметничке програме, јер у овом делу никоме не смета бука.
Иако је овај део Лимана 3 познатији под називом Кинеска четврт, а не Проклета авлија, нико не зна одакле потиче то име. Постоји верзија да је четврт некада носила назив “Радничка четврт” јер је раније било много радника, толико много да су говорили да их је “као Кинеза”. Друга прича је да сам концепт тог комплекса подсећа на набацани тип градње, те да на малом месту има много људи који се свим и свачим баве, баш као у каквој кинеској радњи.
- Све је у лавиринтима, збијено једно до другог, пролази између објеката су необични, па је некоме пало на памет да се назове Кинеском четври, јер скоро сваки град има једну такву, па што је не бисмо имали и ми - каже Горан Васиљевић Баки којег смо затекли у посети фарбаре “Сервис код Пајте”. - Овај део је оаза за Новосађане. Овде можете чути прави новосадски језик, новосадску историју, овде долазе Новосађани који негују неку своју причу. Пријатно је изненађење видети да и млади људи овде долазе, иако није баш угледно место. Мада, можда му баш то даје чар.
Мада, како неки кажу, посебну чар тој четврти дају и недостатак канализације, па и воде.
- Овде треба много да се улаже, јер немамо ни канализацију, ни расвету, не пролазе овуда комуналне службе и баш се осети тај запуштени однос према фабрици, па је врло тешко кад неке елементарне ствари не функционишу - прича Иван Феце Фирчи, власник “Фирћие Тхинк Танк Студија”, својеврсног мултимедијалног културног центра. - Старе запостављане фабрике врло често буду претворене у неки облик културног центра, јер су то велики простори пригодни за нешто више од кафанске журке. Увек сам волео ову четврт у односу на остале делове Новог Сада, јер ми је и требао простор за израду бубњева и морали смо да се издвојимо негде где никоме нећемо сметати. И тако се све природно развијало, а нико од нас није мислио “баш би било супер да овде отворимо клуб”. Практичност је предуслов свега што се овде дешава.
Кинеска четврт се мења из године у годину; једни одлазе, други долазе, али специфичан спој занатства и културе остаје. Млађе генерације које залазе у тај део Лимана, привлаче концерти и свирке, изложбе, трибине и радионице, тако да о самој сржи и историји те четврти нису најбоље упућени.
- Простор је дефинитивно добар, али би требало боље да се изрекламира - сматра студенткиња Сања Мартиновић која долази у Кинеску четврт када су журке и свирке. - Све је мало конфузно одрађено и мрачно, а требало би и да се среди стаза. Уме да буде незгодно, нарочито када је гужва. Ипак нема много таквих ствари у Новом Саду, а сам концепт мислим да може да допринесе нашем граду када је реч о кандидатури, како за Омладинску престоницу Европе, тако и за Европску престоницу културе.
И док се већ годинама говори о потенцијалном рушењу Кинеске четврти, за све промене заслужни су махом власници појединих локала. Колико улажу у свој простор и програм, тако им је. Баш како и Фирчи каже, “како сејеш, тако ћеш и жњети”, јер добар роцк’н’ролл настаје као критика система, баш као што за функционисање те четврти држава најмање и даје. Међутим, неки имају другачију идеју, те би волели да се тај “идеални простор” искористи за изградњу хотела или спортског центра.
А док се не десе такве радикалне промене, Кинеска четврт функционише попут специфичне, занатско-културне породице која не спава ни дању, ни ноћу.
Леа Радловачки
Фото: С.Шушњевић
