и поручио да је потврда квалитета домаће науке и то што светски истраживачи желе да сарађују са српским, као и отварање поглавља 25 у пороцесу придруживања Србије Европској унији. Како је министар рекао, “улагање у науку сразмерно је БДП-у и ове године износи око 130 милиона евра, али и са тако скромним улагањима српски научници праве одличне резултате, иако су у неравноправном положају по улагањима у односу на комшије”.
Подсећамо, док Србија издваја за науку само 0,3 одсто БДП-а, Хрватска и Словенија издвајају један одсто, земље ЕУ у просеку око један одсто, а САД око три одсто БДП-а. По то ме је Србија на европском зачељу. Министар је ипак оптимистичана и висоско оцењује српску науку:
- Остварили смо добре билатералне односе са научницима из Америке, Кине о заједничким пројектима. Сви желе да сарађују са нашом науком, то је најбољи део система - рекао је министар.
Помоћник министра Виктор Недовић каже да је отварање поглавља 25 једна врста признања да Србија ради добро на пољу науке.
- На овај начин одато је признање и дат путоказ за оно што следи. Привремено затварање је указивање да је у овом тренутку све зрело у тој области - рекао је Недовић и објаснио да, за разлику од других поглавља, ово није захтевало припрему акционих планова, што не значи да Србија не мора да настави са даљим усавршавањем и напредовањем на пољу науке.
Да су наука и научници у Србији на европском нивоу потврда су и добијени грантови за научне пројекте. Један од 1,4 милиона евра, од Европског истраживачког савета, добила је Магдалена Ђорђевић из Института за физику. Претходно је и Институт “Биосенс” из Новог Сада добио грант од 28 милиона евра, а међу пројектима је и један Машинског факултета у Краљеву, који води професор Снежана Ћирић Костић.
Директор Института за физику Александар Богојевић је скренуо пажњу на фантастичне истраживаче у дијаспори за које треба наћи начине и простор да се варата. Морамо јачати институције које ће бити магнет за њихов повратак, каже Богојевић.
Магдалена Ђорђевић се тако пре седам година вратила у Србију и сада ће, захваљујући добијеном гранту од 1,4 милиона евра, за њен пројекат бити купљена опрема и упослен тим истраживача.
Весна Црнојевић Бенгин из Института “Биосенс” у Новом Саду каже да се та установа последње две године такмичила с најпрестижнијим у свету и да су у конкуренцији од 200 пројеката, освојили прво место. Реч је о највећем износу који је до сада освојио неки научно–истраживачки пројекат у Србији. Пројекат се бави повезивањем пољопривреде и ИТ технологија, за шта је добијено 28 милиона евра и трајаће наредних седам година.
Подсећамо да у марту ове године усвојена Стратегија научног и технолошког развоја Републике Србије до 2020. године – „Истраживање за иновације“, чија је визија да у року од пет година наука у Републици Србији буде заснована на систему који поџава изврсност у науци и релевантност за економски развој, конкурентност привреде у Републици Србији, као и развој друштва у целини.
В. Црњански
По становнику 15 евра
На једној од трибина посвећној будућности науке у Србији професор Драган Ускоковић је подсетио да је за науку, претходном стратегијом од 2011. до 2015. године, било предвиђено да се издваја један одсто БДП. Тај задатак није остварен. Тако је издвајање за науку у Србији 15 евра по становнику, док земље које су релевантне на светској научној свцени и технолошком тржишту издвајају 50 евра постановника.
