Уколико се одлучите за такав корак, односно да нас свој дом или фирму или пак парцелу поставите соларне панеле, треба да знате неколико основних ствари о којима смо разговарали са дипломираним електроинжењером Николом Поповићем (25) из Новог Сада који ради у породичној фирми која се бави пројектовањем постројења високог напона, трафостаница, соларних и ветроелектрана и др.
– Ја сам конкретно задужен за пројектовање соларних електрана, све од нуле, преко замисли па до грађевинске дозволе – каже наш овонедељни саговорник, додајући да се инвеститирои и власници великих компнаија одлучују за такав потез како би смањили сопствену потрошњу, односно количину енергије коју преузимају из мреже, те да би уштедели. – Мој посао је цртање панела и њихово постављање, како би се постигла што већа производња. Такође, имамо и други сектор, који је задужен за постројења, трансформацију енергије на више напоне како би прилагодило и повезало са
мрежом, илити дистрибутивним системом.
У контексту Дана планете, који се у понедељак обележевао, колико су људи код нас освешћени да треба да се окрену таквим изворима енергије?
– Код нас се људи првенствено фокусирају на финансијски аспект, што је и природно свему томе, те је код нас сад тржиште у експанзији. Створиле су се разне могућности, људи се све више информишу, увидели су неке предности и сада је све већа и већа потражња. Ми смо, као фирма, са пројектовањем соларних електрана кренули пре скоро три године и могу рећи да нам је опсег посла по том питању доста нарастао.
Неко ко жели да вас ангажује, које су основне ствари које треба да зна? Лаички рамишљам, сулудо је окренути панеле на север...
– Наравно. Што се тиче најосновнијих ствари јесте велика подела да ли причамо о крову или о соларима на земљи. Што се тиче првих панела, логично је да треба, како би производња била што већа, да гледају у сунце, па би иделано било да је кров оријентисан ка југу, да постоји одређени нагиб како би се добило што више енергије. Има ту доста физичких лимитација које је неопходно узети у обзир. Уколико причамо о крову, битно је, као први корак, да проверимо да ли кров може да издржи ту количину, ипак су панели јако тешки. А и битно је да неко разуме да је то инестиција чији поврат траје. То је инвестиција на 25 година и најчешће калкулације јесу да се истински поврат види тек између пет и седам година. Након тога све остало је чист профит. Али, сваки пројекат је уникатан и носи своје лимитације, компликације, што је оно што у суштини чини наш посао занимљивим.
Хоћу две ствари одједном да те питам, али прво ћу се надовезати на метеоролошке услове – како панели успевају да одоле леду или другим ударима?
– Сада је та технологија доста узнапредовала, што се види и по цени која је драстично пала у односу на пет, десет, 15 и више година. Ти панели се производе са посеним врстама стакла која су отпорна на скоро све утицаје. Нико не може гарантовати да се у току 25 година, колико је животни век једне електране, ништа ниједном панелу неће десити. Али панел, сам по себи, није толико скуп, лак је за замену и долази са већ унапред прилагођеним заштитама како би до тих ситуација долазило што мање.
Будући да је најбитније да панели у току године што више гледају ка сунцу, шта се дешава када се заређају облачни дани, киша, снег.?
– У суштини, соларни панели добијају енергију путем сунчеве светлости која пролази и кроз облаке, али не у истој количини. Постоји доста програма, софтвера и математичких метода којима се може предвидети колика ће произвдоња бити и сви они узимају, приликом свог рачуна, у обзир претходне године, па се формира нека типична година и спрам ње се симулира колика ће бити производња.
Када си рекао да ваш посао ипак није шаблонски и да је занимљив, занима ме колико заправо јесте?
– Мој посао могу поделити на два дела: графички и текстуани. Што се тиче графичке документације, то је најзанимљивији део, јер је то оно што човек гледа све време и, ја када радим соларе, морам да се прилагадим терену, јер није сваки перфектно раван или правоугаоник окренут ка југу. Неопходно је негде жртвовати неке ствари, можда да се панели приближе, смањи угао, повећа количина панела и слично... Али, идемо на укупну причу. Јако је битно смањити губитке што је више могуће, јер је идеја да се сва произведена енергија преда даље у мрежу, тако да сам начин на који се цела инфраструктруа повезује представља проблем сам по себи, а не постоји тачан одговор. Постоје одређене потешкоће и проблеми који се морају превазићи и никад не постоји један тачан одговор, некада ни не постоји тачан, него треба наћи најмање нетачан. С друге стране, и дурги део пројектне документације – текстуални део –веома је занимљив јер је то описивање целог процеса и на неки начин оправдавање свих разлога зашто је нешто урађено, математичко доказивање и представљање свих алтренативних опција које су можда постојале.
Обично кажу да је ИТ сектор професија будућности, али рекла бих да је и овај твој, јер посла ће увек бити...
– Гледајући мало шире, енергетика је увек неопходна. У доба модерне дигитализације свима је неопходна струја, потрошња електричне енергије је све већа, инфратсруктура се мора градити, стара се мора одржавати и мењати, тако да посла увек има. Јесте посао будућности.
Л. Радловачки
