Шта је био повод да се таква школа организује?
– У таблици вредности сваког друштва људска права морају бити записана негде при врху. То је био један од три кључна разлога због којих је одлучено да се, први пут од оснивања институције покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, организује и школа људских права. Други разлог је у непосредној вези с мисијом институције заштитника грађана, а трећи с напорима шире заједнице да се обезбеди што потпуније остваривање људских права и ефикаснија имплементација позитивног законодавства.
Које теме су обрађене у Ечки?
– Тематски репертоар школе је био фокусиран на надлежности покрајинског заштитника грађана, док су предавања на тему рода и праведности, права деце, правне природе и карактера права националних мањина, затим о инструментима заштите људских права и међународним стандардима у приступању Србије Европској унији држали стручњаци из тих области др Зорица Мршевић, др Ивана Стевановић, др Горан Башић, проф. др Тања Мишчевић и покрајински заштитник грађана професор др Зоран С. Павловић. Полазницама школе се обратио и шеф Одељења Мисије ОЕБС-а у Србији за демократизацију Yон Дејвид Клејтон. Након сваког предавања је организована дебата, а неке од тема, пре свега оне које се најнепосредније односе на рад покрајинског омбудсмана, биле су обрађене и у радионицама.
Да ли имате повратну информацију о томе колико је та прва школа људских права испунила очекивања полазника?
– По оценама полазника, али и предавача, школа је испунила очекивања. Полазници сматрају да су на предавањима добили праве информације и да су радионице биле интересантне. Они су као најзанимљивије теме навели области права детета и рода и родне равноправности. Жеља нам је да сличне школе организујемо и у будућности, пре свега за студенте друштвених наука, а нарочито студенте правних факултета, младе новинаре и активисте цивилног друштва који желе да прошире и унапреде знање о људским правима и инструментима њихове заштите.
– Пре неколико дана смо учествовали на омладинском форуму у Темерину, где смо урадили мини-анкету. На питање шта је добро и шта је лоше у нашем раду, испитаници су нас позвали да будемо видљивији. Нама се обраћају грађани који имају 40, 45 или више година, а нема оних с 18 и више од 18 година. Да би сви знали како функционишемо, које су наше обавезе и надлежности, ове године смо кренули у реализацију идеје да се приближимо младима Позвали смо и позивамо представнике омладинских организација – не само посебно осетљиве категорије попут националних мањина и Рома него све – да видимо шта они раде и да они виде како ми радимо. Јер, осим активиста омладинских организација, млади не знају шта ми радимо, а они треба да буду наши амбасадори у промовисању културе људских права.
Који циљеви се желе постићи организовањем таквих школа?
– Да се полазницима пруже знања о људским правима, њиховом историјату, поделама, средствима заштите, законодавном оквиру, институционалној инфраструктури, солидарности, толеранцији, демократији, мултикултурализму, дискриминацији и проблемима који изазивају острашћене реакције и поделе у друштву – попут еутаназије, штрајка глађу, права животиња...
Кажете да је један од кључних разлога организовања школе људских права у непосредној вези с мисијом институције народног адвоката. Нажалост, иако је та институција основана одавно, крајем децембра 2002, још постоје људи који не знају да она постоји. Како то коментаришете?
– Покрајински заштитник грађана није нека службеничка институција, то је кућа заштите људских права, и ми хоћемо тако и да се понашамо. Кад се посматрају надлежности и могућности покрајинског заштитника грађана, неко ће рећи да је то мало, а ја ћу рећи да је то много. Много обавеза за овај број запослених колико има наша институција. Мисија покрајинског заштитника грађана – омбудсмана није само да штити људска права од повреда учињених незаконитим, нецелисходним и неефикасним поступањем органа јавне управе, јавних предузећа и установа које обављају управна и јавна овлашћења него има задатак и да едукује и промовише културу људских права и преко ње утиче на свест и понашања грађана. Јер, само грађани који су добро упознати са својим правима могу их ефективно и користити. Та претпоставка се ослања на теоријску претпоставку Томаса Хобса да закони не делују само вољом онога ко их доноси него и вољом онога на кога се односе. У том смислу бих подсетио на речи изговорене у школи да нам „нису довољне само стратегије и акциони планови него су нам потребне и овакве школе јер преко неформалног образовања доприносе потпунијем остваривању људских права као и њиховој ефикаснијој заштити”.
Ержебет Марјанов
