Он је за Танјуг оценио да је време да се испоштује договор од пре пет година да минималац достигне минималну потрошачку корпу и додао да су представници министарстава и Уније послодаваца Србије наговестили да би са предлогом процента повећања могли да изађу на следећем састанку социјалних партнера у петак и да је реч о двоцифреној повишици.
Савез самосталних синдиката је још пролетос предложио да се минималац повећа и за ову годину, јер проценат за колико је он повећан ове године, а реч је о 14,3, знатно заостаје за укупном инфлацијом, растом цена енергената. Садашња минимална зарада од око 40.000 динара за мајском потрошачком корпом заостаје 12.000 динара, дакле приближно 100 евра, рекао је он.
Навео је да су у овој синдикалној централи очекивали да данас добију одговор на њихов предлог, али да им је из Владе Србије речено да нема основа за повећање за ову годину већ да се може разговарати само о повишици за 2024.
Марковић је истакао и да синдикалцима смета то што су представници државе већ изашли са оквирним износом минималца за следећу годину, јер, како је рекао, онда преговарање партнера у социјално-економском савету губи смисао.
Према његовим речима, представници послодаваца су данас изнели став да би минималац требало да се повећа али нису рекли и за колико, те да су по већ устаљеном обичају навели да би терет тог повећања требало да се прелије на државу, односно да се увећа неопорезиви део плате.
Према званичним подацима Агенције за привредне, регистре профит послодаваца је лане повећан за око 26,3 одсто у односу на претходну годину и сматрамо да би део тог повећања требало да добију и радници. Ситуација је таква да наша радна снага одлази у иностранство, па би послодавци требало да се одрекну дела профита и да са државом изађу у сусрет и подигну минималну цену рада на нормалан или одржив ниво, рекао је Марковић.
Тај одржив ниво, према ставу синдиката, требало би да буде бар износ минималне потрошачке корпе. У Савезу самосталних синдиката сматрају да би овогодишњи минималац требало да се повећа од 1. септембра, као и да би минималну зараду требало да примају запослени у предузећима која имају проблеме и то највише шест месеци месеци у једној календарској години, а не да њена исплата постане пракса.
