Овом одлуком, која је објављена на сајту суда, преиначена је првостепена пресуда из новембра прошле године којом је Мирковић био осуђен на две и по године затвора због удруживања ради вршења кривицних дела и продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја у помагању.
Организатори преваре са пензијама од 2007. до 2014. године, којом је Републички буџет оштећен за више од 131 милион динара, према пресуди били су - раније правоснажно осуђени Иван Ђиндић и Жељко Антулов, који је радио као референт за унос података у матичну базу података Фонда о пријави и ођави радника на осигурању, пријави радног стажа и дохотка и пријави о промени података ПИО фонда у филијали Београд.
Члан ове групе постао је и Мирковић, пише у пресуди.
На предлог Ђиндића, који је прихватио Антулов, заједнички су створили план деловања да ради прибављања имовинске користи за себе, припаднике организоване криминалне групе и друге, лицно или преко припадника организоване кримилане групе проналазе осигуранике, којима недостаје одредени период радног стажа за стицање права на коришцење старосне пензије.
Заинтересовани су им плаћали 350 до 700 евра, по години недостајућег стажа, како би им окривљени уписали у матичну евиденцију Републицког фонда ПИО лажне податке о оствареном стажу и дохотку и тиме им омогућили право на старосну пензију.
На тај начин су уписали фиктивни радни стаж за 119 лица - осигураника.
Организатори су за себе и припаднике организоване криминалне групе прибавили имовинску корист у укупном износу од 182.260 евра и 4.834.000 динара, осигураницима примање, односно исплату пензија у укупном износу од 116.293.335,19 динара.
Буджету Републике Србије на овај начин су нанели штету од 131.738.847,43 динара, пише у пресуди.
У одлуци Апелационог суда се наводи да се основано жалбом Мирковићевог браниоца истице да првостепени суд утврђеним олакшавајућим околностима није дао одговарајући значај (личне и породичне прилике и ранији живот) нити је ценио његову старосну доб, као и протек времена од извршења кривицних дела.
По оцени Апелационог суда све то представља нарочито олакшавајуће околности које у конкретном случају оправдавају примену института ублажавање казне, па му је казну смањио за 10 месеци.
