Филм открива лепоту и достојанство људског живота, а редитељка замишљајући реалну, блиску будућност у којој грађани представљају опипљиву претњу по економију земље и разарајући дух вредности и самопожртвовања, прича тиху причу о животима ухваћеним у паучину Плана 75.
“Реч је о измишљеној причи где влада охрабрује старије да се определе за еутаназију како би решили проблем старења становништва. Није обавеза, али људи прихватају систем у филму, а скривена порука је да је то нека врста веома нехуманог и окрутног система воље. Тако да сам бирала то скривено значење система, који изгледа врло пријатељски, а у ствари је веома суров“, рекла је за Танјуг Хајакава.
У реалности, ниска стопа наталитета у комбинацји са дугим животним веком, здравим начином живота и одличном медицинском негом донели су Јапану епитет најстарије земље у свету, а становништву епитет “супер остарелог друштва”, па се зато провлачи тема легализације еутаназије.
“Питање старења је веома озбиљно у Јапану и многи људи су заиста забринути за будућност и желе да имају опцију еутаназије, али ми то немамо легално у овом тренутку. Филм није о добром или лошем у вези са еутаназијом, али желела сам да укажем на проблем да је друштво све више нетолерантно према социјално слабима, укључујући старије, особе са инвалидитетом и сиромашне”, рекла је Хајакава.
Она је навела да је први пут у Србији и да јој је велика част што је на Кустендорфу.
“Надам се да филм може да натера публику да се замисли, да замисли други народ и њихове болове, филм не може да реши проблем, али може да подстакне на размишљање и већу свест о томе шта се дешава у свету”, закључила је Хајакава.
