Прво вече на програму су била дела француских аутора Равела, Дебисија, Дамаа, уз изузетак белгијског композитора Е. Исаија, чије је присуство на програму оправдано његовим студијама и каснијем раду у француској престоници. Друге вечери атрактивног наслова „Класика ала цингарезе“, публици је понуђен репертоар 17. и 18. века – Леклер, Телеман и Моцарт и, у другом делу, узбудљиви опуси инспирисани ромским фолклором. На оба концерта наступили су јапански уметници Фумика Мори, виолина, Јукико Уно, виолина, Шиори Кувахара, клавир и Шиносуке Инугај, клавир. „Тим домаћина“ чинили су Јожеф Бисак, виола, Марко Милетић, виолончело, Лаура Леваи Аксин, флаута и Ивана Павловић, харфа. Можда ово делује као најава некакве „утакмице“, али није о томе реч. Реч је о изванредном сусрету и споју „репрезентација“ наизглед далеких култура, српске и јапанске, које су у музици нашле своју заједничку територију, заједнички језик, а то се осећало при извођењу сваког од опуса ове две вечери.
Француска дела се код нас често изводе, па је најава концерта Вече француске музике 29. јуна очекивано изазвала велико интересовање. Међутим, публика није знала да је НЕО фестивал уприличио раритетне музичке тренутке: три од шест Дебисијевих соната код нас се на једној вечери нису још чуле, од тога је Соната за флауту, харфу и виолу имала своју новосадску премијеру. Уметници су ове бисере литературе импресионизма извели посвећено и са видном радошћу, будући да то није био њихов први сусрет. Наиме, фондација ЕУ-Јапан фест, која је и ове године помогла НЕО фестивал, и раније је омогућила овим музичарима да сарађују, тако да су овогодишњи наступи само потврдили пријатељство засновано на језику музике. Солистичке нумере – Равелов Ла Валс и Дамаову Интродукцију и алегро пружиле су аудиторијуму увид у неке од највиртуознијих партитура француске музике које су јапански уметници извели врхнуски, са дирљивим разумевањем поетике оба композитора.
На вечери названој „Класика ала цингарезе“ у првом делу програма слушао се одличан Телеман, још бољи Леклер и увек свеж Моцартов Клавирски квартет. Други део вечери био је посвећен ставовима чији је наслов алудирао на Роме и ромску музику. Реч је о партитурама Хајдна, Крајзлера, Брамса и Равела. Мора се, међутим, рећи да се ту не ради о музичким цитатима, нити о неком конкретном ромском музичком стилу, већ о томе како су поменути композитори били инспирисани овим номадским народом у чијем је ДНК такорећи уписана музика.
И овде се доживео празник виртуозитета, искрено, посвећено музицирање које је зачињено задивљујућим бисом: јапански пијаниста Шиносуке Инугај, иначе мајстор импровизације, наочиглед аудиторијума створио је „своју“ верзију Брамсовог нетом изведеног Ронда, уплићући у овај ад хок креиран потпури и ехо Монтијевог Чардаша и неке друге познате музичке мотиве. НЕО фестивал је овом импровизационом чаролијом затворен, а ми можемо само да утврдимо да су јапански уметници донели нешто од културе посвећености самураја, да су били дословце „самураји музике“ и да су, заједно са нашим реномираним инструменталистима, подарили Новом Саду концерте за памћење. Аригато/ Хвала!
И. Проданов
