Током године низом програма обележаван је овај јубилеј значајан за нашу књижевност и културу. Председник Организационог одбора за обележавање јубилеја и Управног одбора Задужбине Иве Андрића књижевник и академик Миро Вуксановић указује да је наша дужност да се Андрићу враћамо сваке године, а јубилеј је прилика да се научним промишљањем његово дело учвршћује у српској култури и српској књижевности.
"Једини српски писац који је жив у светској књижевности је Иво Андрић, његова дела су преведена на 49 језика и он није само наш, већ и савременик свих читалаца у свету. Андрић је најтиражнији српски писац када говоримо о писцима чија је вредност неспорна. Он је међу нама и ту ће дуго остати", наглашава Вуксановић. Српска академија наука и уметности и Андрићева Задужбина, као најпозваније институције да на прави начин чувају име и дело великог писца, за крај ове јубиларне године најављују бројне програме.
Андрић је имао је 34 године када је постао члан Српске краљевске академије, на предлог Слободана Јовановића и Богдана Поповић, а у САНУ је деловао безмало пола века. С друге стране Задужбина је константни ослонац трајања његовог дела, а основана је у марту 1976. на основу пишчеве последње жеље да се његова заоставштина сачува као целина и да се као легат намени за општекултурне и хуманитарне потребе.
Наши издавачи сваке године у десетинама хиљада примерака објављују Андрићева дела, а Задужбина је само у овој години дала ауторска права за превод његових дела на 13 језика. Као капитални пројекат Задужбина најављује критичко издање Андрићевих пет збирки приповедака у облику у којем их је сам писац премијерно објављивао од 1924. до 1960. У приређивачком тиму су др Зорица Несторовић, руководилац пројекта, др Слађана Јаћимовић, др Милан Алексић, др Драгана Грбић и мр Марија Благојевић.
"Писац, посебно кад је реч о великим писцима, није изучен, његово дело није понуђено на прави начин, ако није урађено критичко издање, а то поздразумева да се од забелешке, првог записа, идеје, па у свим верзијама, издањима, то упореди и дође до онога што би било канонско издање. То се најављује 40 година, а ово петоро младих људи је за годину и по предало своје књиге и оне ће сада ићи у штампу”, каже Вуксановић.
САНУ и Задужбина 13. октобра приређују свечану академију посвећену Андрићу у знак сећања на исти дан 1974. када је у Народном позоришту у Београду, са Црњанским, Селимовићем, Ћопићем, Вучом, Матићем, Попом и Раичковићем, Иво Андрић последњи пут јавно читао одломке својих приповедака. Убрзо после тога је смештен у болницу где је преминуо у марту 1975. Академија ће имати два дела - “Академици о Андрићу” у оквиру кога ће пет писаца и чланова САНУ говорити о Андрићу, и “Андрић о академицима” са одабраним текстовима од Вука и Змаја, преко Скерлића, до Дучића, које ће говорити глумци, а програм ће се завршити монологом Небојше Дугалића из “Проклете авлије”.
САНУ 13. и 14. децембра приређује велики научни скуп у Београду, први у том обиму у последње четири деценије на који је позвано четрдесетак историчара књижевности и књижевних критичара са катедри и института на којима се изучава српска књижвност како би представили и осветлили још неке аспекте великог дела нашег нобеловца. “То није међународни скуп, јер не мислимо да се бавимо питањима коме припада Андрић. Ми прихватамо његово опредељење да пише на српском језику, да припада српској култури и српској књижевности и посматрамо његово дело као јединог српског писца чије су књиге више од 60 година присутне на другим језицима”, објаснио је Вуксановић.
Јелени Ленголд Андрићева награда
По пишчевој опоруци сваке године се додељује награда за најбољу збирку приповедака која носи Андрићево име. Овогодишња добитница је Јелена Ленголд за збирку „Рашчарани свет“, а награда ће јој бити уручена сутра на свечаности у Андрићевој задужбини када ће бити представљен и годишњак “Свеске”, који излази већ четрдесетак година и увек је у целини посвећен Андрићу и његовом делу.
Н.П.
