Пре неколико дана, све је добило додатну димензију, пошто је озваничена нова аквизиција, бивши првотимац Партизана, Вилијам Мозли. Својевремено, био је један од најбитнијих шрафова у машинерији Андрее Тринкијерија у „парном ваљку“, која је млела све пред собом и само захваљујући коронавирусу и агресивном прекиду сезоне, није испунила пун потенцијал.
На почетку разговора за „Дневник“, амерички центар описао је да му је баш саиграч из тог времена у црно-белом дресу, Немања Гордић, умногоме помогао да одабере Суботицу као наредну дестинацију. Са њим ће Мозли поново делити паркет, овај пут у саставу тима са севера Србије.
– Био сам код куће, када ме је Гордић позвао и питао да ли би могао да помогнем тиму да избори пласман у АБА лигу. После одређене паузе, интересовало га је да ли сам се чуо са тренером Владимиром Јовановићем. Рекао сам да нисам, након чега ми је поручио да не бринем, да ће то он да обави. Након тога, сви су ме звали, питали како се осећам... Рекао сам да сам добро, али да сам дуго времена ван кошарке. Уследило је ново питање – да ли сам сигуран да могу да се спремим и помогнем им? Наравно да сам био, јер знам шта могу да урадим – рекао је Мозли.
Уследио је период припрема за нови клуб.
– Тако сам неколико недеља радио веома јако, тренирао и на стриктној сам дијети. Урадио сам све што треба да бих био спреман за прву утакмицу. Гордићев позив је пресудио. У том моменту, размишљао сам о повлачењу и уживао у времену проведеном са породицом, радио неке друге ствари. Међутим, све почне да ти недостаје. Још увек сам млад на неки начин, тако да сам хтео да покушам још једном. Тако да сам овде, радим и желим да помогнем тиму – поручио је нови центар Спартака.
Током каријере, наступао је на много различитих локација. Од Универзитета у САД, Италије, Србије, Црне Горе, Русије, Јапана... Сада је опет у Србији, али у другом граду – Суботици.
– До сада је лепо. Нисам још имао искуство да се мало боље упознам са градом, јер сам искључиво фокусиран на то да достигнем оптималну форму. Провео сам један дан поред реке, било је сунчано и заиста ми се свидело.
Партизан памти по лепом
Присетио се центар Спартака како је било играти за Партизан, чији део је био од 2019. до 2021. године.
– Један од разлога што волим Србију. Ривалство са Црвеном звездом, навијачи... То ми се највише свиђа. Где год се појавите, не само у Београду, свуда су нас пратили. Када будем имао мало више времена, планирам да се детаљније подсетим какав је Београд град – навео је Мозли.
Американац са италијанским пасошем добро је упознат са тиме како је играти велике утакмице, које несумњиво очекујуе Суботичане у наредном периоду.
– Где год да одеш, имаш неки ривалитет. Искусио сам то на највишем нивоу играјући за Партизан. Гледао сам утакмицу Спартака против Златибора, али и против Џокера на гостовању, који води бивши тренер мог клуба Жељко Лукајић. Била је то одлична атмосфера у Сомбору и енергија. Сви хоће да победе у дербијима. Заостајали смо, али смо победили. Имамо одличан тим и срећан сам што сам део њега.
Није само Гордић саиграч са којим ће се Мозли поново састати. У периоду док је бранио боје Морнара, тај двојац свлачионицу је делио и са Александром Лазићем, који је из француског Дижона дошао у Спартак.
– Олакшава ми ствар то што имам њих двојицу. Гордић је паметан, ветеран, имамо хемију. Озбиљан је у томе што ради. Лазић је пун енергије, без обзира на минуте, неко је ко ће увек доћи на следећи тренинг пун ентузијазма. Може да погоди шут, даје све од себе у сваком моменту, потребан вам је такав играч у екипи.
"Тајно оружје" Андрее Тринкијерија
Када је реч о сарадњи са Гордићем, она је била најплодониснија у сезони 2019/2020, када је Партизан са новим центром Спартака био на путу да дође до великог подвига. Били су лидери у АБА лиги, пласирали се у нокаут фазу Еврокупа, са добрим изгледима да се боре за трофеј и улазак у Евролигу. Међутим, коронавирус је пореметио читав свет, сезона је прекинута, а снови црно-белих распршени.
– Те сезоне почели смо добро, јер смо освојили Суперкуп АБА лиге, побеђивали смо, имали смо добру хемију и све што нам је потребно. Осећај је био да ћемо све освојити. Када се корона догодила, хтео сам да плачем. Знао сам да бисмо добро изгледали, јер смо били увек фокусирани на посао који треба да одрадимо, имали смо и одличног тренера.
Андреа Тринкијери је остао у посебном сећању Мозлија. Италијански стратег одржао је конекцију са најбољим блокером у колеџ кошарци 2011. године.
– Прво, волим га ван кошарке. И чак када сма напустио Партизан, звао ме је да пита како сам. Када сам био у Минхену, питао ме је да ли желим да тренирам са њима и играм неке утакмице, па након тога нађем ангажман. Он је добар човек, разлог због којег сам уопште и дошао у Партизан. Видео ме је како играм, довео ме је овде, хтео је да будем његово тајно оружје, јер нисам био толико препознатљив. Било је много сумњи када сам долазио, да бих постао омиљени играч навијача. Одличан је тренер и када губимо утакмице и имамо план који не функционише, он би га променио у току утакмице. Врло је паметан, прича неколико језика. Волим га, човече, волео бих да могу да играм за њега поново некад.
Партизан није хтео да ризикује, али Мозли јесте
Уследила је вероватно и најлошија сезона у историји Партизана. Тим је тонуо све дубље и дубље, није био ни близу врха АБА лиге, док је имао улогу епизодисте у Еврокупу. Тренери су се смењивали као на траци и на све то, Мозли је имао и приватних проблема.
– Било је веома тешко, јер смо неколико пута мењали тренера. На личном нивоу, отац је био врло болестан и све то ме је сломило. Ништа није ишло, био сам ментално у „ауту“, било је болно. Пред крај сезоне, било ми је дозвољено да одем кући пре него што је отац преминуо. Заувек сам им захвалан за то. После тог тешког периода, опет сам био спреман да играм кошарку на високом нивоу.
Након слабе сезоне, Партизан се нашао на раскрсници и било је јасно да мора да дође до радикалног реза. Трофејни Жељко Обрадовић преузео је екипу, а у њој није било места за америчког центра из специфичног разлога.
– Моје срце није куцало нормално. Није то било толико опасно, али је могло да буде, ако се у обзир узме ситуација са Мајклом Оџом (кошаркаш Црвене звезде, који је преминуо због проблема са срцем). Постојао је ризик који је морао да се преузме, у случају да се одлучим да играм. Посетио сам неколико доктора, који су ми рекли да би то могло да буде ризично и опасно. Разумео сам све то, виђао сам различите докторе од Србије до Италије, како бих установио да ли постоји шанса да заиграм опет.
Здравље је после свега сачувано, а Мозли је након тога играо у Морнару, Униксу и Јапану.
– На крају сам добио дозволу, али из Партизана нису хтели да преузимају ризик. Касније, био сам у стању да живим и да наставим да играм. Све је било добро, и даље сам здрав и јак. Нисам сигуран да је то био изговор. Разне мисли ти пролазе кроз главу, али не могу то да кажем, јер сам имао више од једног мишљења доктора да је то опасно. Тако да, било је стварно.
Упркос томе што годинама није део тима, помно прати резултате црно-белих, који се тренутно боре за плеј-ин Евролиге.
– Биће тешко, али морају да се боре. Изненађен сам тиме што је Матијас Лесор отишао, мислио сам да ће остати, добар је играч.. Ствари се дешавају, морају само да наставе да се боре до краја упркос осцилацијама, то је све – закључио је Вил Мозли.
Вук-Милош Петровић
