Изузетак је била само 2011. година, када је тај број опао, али у осталим годинама је био евидентиран раст броја социјално угрожених.
Покрајински секретар за социјалну политику, демографију и равноправност полова Предраг Вулетић у интервјуу за „Дневник” каже да то и није права слика јер се за помоћ не обраћају сви они који испуњавају услове.
Због чега?
Постоје мала места у Војводини у којима проценат учешћа социјало угрожених у укупном броју становништва износи 15 и више одсто, али се ти људи, који су раније могли да обезбеде егзистенцију породици а сад испуњавају услове за социјалну зашту, не обраћају држави за помоћ или из незнања или зато што их је срамота. У сваком случају, ситуација је поражавајућа.
Који су, по вама, разлози за такво стање у Војводини?
Можемо се вратити на неке мере политике које су у АП Војводини биле спровођене деценију и по. Биле су озбиљне интерне и унутрашње миграције из Војводине ка другим деловима републике, али и у иностранство.
Разлог је то што су страни инвеститори избегавали градове у Војводини. Да ли је то било искључиво из политичких разлога, или из економско-социјалних не знам, али је дошло до озбиљне економско-социјалне ерозије породица пре свега.
Сад покушавамо одговарајућим мерама, уз помоћ невладиног сектора који нам се приближио као партнер, да поправимо социјалну ситуацију у Војводини.
Како Секретаријат може помоћи социјално угроженим људима?
Прво, формирањем нове Покрајинске владе и социјална заштита је добила свој кровни секретаријат. Превасходно желимо да рад центара за социјални рад ускладимо с реалним потребама корисника социјалне помоћи на терену.
Ти центри су годинама били нека врста пасивног сервиса јер нису имали благовремену комуникацију с грађанима. Најбитнија копча између нас, Секретаријата, и центра за социјални рад је Покрајински завод за социјалну заштиту.
Преко тог завода организујемо редовне састанке актива директора центара за социјални рад, установа за смештај чији смо оснивачи, као и директора приватних геронтолошких центара.
Најпре желимо да информишемо људе о њиховим правима, затим на који начин и где да се јаве за помоћ. Не мислим на једнократну новчану помоћ него на све мере и услуге социјалне заштите.
На питање како коментарише прелазак Александра Вулина из Министарства за рад и социјална питања у Министарство одбране, Вулетић каже да је тиме социјална заштита изгубила најискренијег човека, који је увек био спреман да помогне онима који највише пате.
Вулин је имао огромну енергију да у сваком тренутку буде тамо где је најпотребнији, где је највећа патња. Могу да вам кажем каква је била реакција директора центара за социјални рад и челника удружења грађана.
Он су рекли да им је заиста жао што је Александар Вулин отишао из социјалне политике јер је био свакодневно тамо где је најтеже. Не само да саслуша те људе него и да им помогне. Социјална заштита је много изгубила одласком Вулина с места министра за људе.
Знате да је министарство на чијем је челу био Александар Вулин ову годину прогласило Годином међугенерацијске солидарности и сарадње.
Управо због тога желимо да тамо где држава не може да стигне у правом тренутку, нажалост понекад због мањка запослених, поједине услуге – примера ради, подршку за самостални живот, персоналну асистенцију, саветодавне, едукативне и друге услуге – радимо с удружењима грађана.
И то све кроз Завод за социјалну заштиту који је, могу слободно да кажем, и деценију и по био пасивни посматрач.
Да ли због разлике у политичком систему републике и покрајине, како год, али бојим се да је то било искључиво на основу партијског запослења, Завод је био много корака даље од Закона о социјалној заштити и праћења свих новина у тој области.
Колико су ефикасна средства која се дају удружењима грађана за пружање социјалне заштите?
Не постоји образац ни формула за мерење ефикасности мера и њиховог коштања. Чак ни исте мере у различитим срединама немају исту цену. Један од најважнијих критеријума треба да буде потреба за одређеном услугом и задовољство корисника.
Кроз извештаје, анкете о задовољству корисника обављамо контролу утрошака тог новца. Надгледање и контрола посебно су комплексни у сфери услуга социјалне заштите, како због карактеристика самих корисника, тако и због потенцијално сложених услуга које у појединим случајевима пружа велики број малих организација.
Тренутно је актуелан конкурс Секретаријата за доделу 102 милиона динара удружењима грађана за социјалну заштиту. За које услуге се даје тај новац?
Конкурс је расписан за удружење грађана у три области, за социјалну заштиту и заштиту особа с инвалидитетом, борачко-инвалидску заштиту и друштвену бригу о деци и популаризацију пронаталитетне политике.
До краја године очекују нас конкура за допринос оснаживању жена које су претрпеле партнерско и породично насиље или су у тој ситуацији, као и конкурси за удружења грађана у области родне равноправности и унапређење положаја Рома.
На почетку мандата сте рекли да су врата Секретаријата отворена за свакога ко затражи помоћ из области за коју сте задужени. Да ли сте помогли некоме?
Морам да се вратим на протекли период када, почев од секретара па до свих осталих, нису закуцали на врата установа чији су оснивачи.
Онда шта да вам кажем како је било у обрнутом смеру? Не само да људи нису покуцали на врата него нису могли да дођу ни до спрата, до ових канцеларија.
Постоје инспекторке социјалне заштите којима је посао да буду стално на терену. За ову годину био је овде велики број грађана.
Пре неколико дана сам примио самохрану мајку од 60 година која се бори за живот свог одраслог сина, старијег од 40 година, који је тешко ометен у развоју.
Живе у кућици наслеђеној од породице. Кућа је у власништву фирме која се полако гаси и руши те кућице које је својевремено доделила својим радницима.
Одмах сам организовао састанак и позвао начелницу инспекције да уз помоћ Центра за социјални рад града Новог Сада помогнемо тој жени и да јој нађемо одговарајући и сигуран кров над главом.
Ержебет Марјанов
