Уз подршку велике већине народних трибуна, за новог председника Грчке изабран је посланик Нове демократије Прокопис Павлопулос, који спада у умерену струју блиску некадашњем премијеру Костасу Караманлису.
Овакав избор је био, с једне стране, чудан и није прошао без критике у самој Сиризи, али је премијер Ципрас ипак тај предлог прогурао, јер је проценио да ће сутра, кад се промене неки кључни закони у земљи и кад председник државе стави свој потпис на њих, ти акти пред светом имати тежину националног јединства. Уосталом, и већина посланика Нове демократије је дала свој глас Павлопулосу, једино је Мицотакис млађи свој глас ускратио, правдајући то „личним разлозима”.
Још се није утврдило шта је то увредило млађег потомка “чувене”династије, али тиме ће се, заправо, једино он сам и бавити, с обзиром да ником другом то и није било битно. Уосталом, пад популараности поражених на протеклим изборима је из дана у дан све већи, па тако доскорашњи премијер Антонис Самарас одбројава последње дане на челу Нове демократије и слепо тумара по ходницима Брисела тражећи подршку и лобирајући против нове Владе Грчке, а све у нади да ће га неко чудо вратити у премијерску фотељу.
Проблем је што у Бриселу он више никоме није интересантан, а и у Грчкој је све више искључиво предмет подсмевања и презира управо због таквих својих поступака. Евангелос Венизелос и његов Пасок данас нису ни статистичка грешка, па се тако и десило да у парламенту гласају против програма Ципрасове владе, а онда у року од 12 сати траже од странака левице ЕУ да подрже Грчку. Шта ће следеће да буде, тек ћемо да видимо, јер ће и Пасок ускоро да бира новог председника.
Влада, превенствено премијер Ципрас и министар финансија Варуфакис, постали су најпопуларније особе код лево оријентисаног дела ЕУ који сада жељно очекује њихове прве кораке који би им помогли да и они у својим земљама крену истим путем. Први тест је преброђен одобравањем четворомесечног продужења помоћи Грчкој, за време којег би требало да отпочну корените реформе у грчком друштву, громко најављиване у преидзборној кампањи.
Опозиција је гласна у тврдњама да је нова власт обманула грађане Грчке и, заправо, урадила исто што и претходна. Да ли је тако? Неће бити! Прво, ово је први пут да је Влада Грчке изашла са конкретним предлозима пред своје кредиторе и земље ЕУ, на основу којих је и добила продужење аранжмана. Друго, ово је први пут да је разбијена устаљена пракса ултиматума “тројке” путем и-мејла, које је предходна влада слепо следила и потписивала. И треће, свима је јасно да ова земља није у стању да врати толики дуг, који је данас на нивоу од око 350 милијарди евра, али је питање да ли то може бити разлог да се прихвати да бриселска администрација кроји судбину једне нације, као што ју је кројила предходних шест година уз свесрдну помоћ предходне грчке администрације, а на физичку и психичку штету грађана ове земље.
Све су ово разлози око којих се ломе копља и данас у ЕУ, али самим изгласавањем подршке у Бундестагу поменутом продужетку финансијског аранжмана са Грчком, дата је шанса Ципрасовој влади да покаже шта може. Већ стоје у најави закони за ослобађање од пореза прве некретнине до износа од 300.000 евра; могућност отплате пореза на 100 рата и немогућност притварања пореских дужника до 50.000 евра дуга; опрост дела пореског дуга онима који почну да плаћају своје пореске обавезе уз истовремену борбу против великих пореских дужника који огромне привате рачуне држе ван Грчке док у својој земљи избегавају обавезе.
Иако је био евидентан велики одлив новца у предходна два месеца из земље, део се већ вратио протекле недеље, након договора са ЕУ и кредиторима. Ипак, још увек остаје да се види како ће Влада обезбедити средства за текуће функционисање државе. Тако је, рецимо, најављена одлучна борба против шверца цигарета и горива, који кроз избегавање плаћања акциза прави огромну штету држави, мерену милијардама евра. Наравно, нико овде не очекује да се преко ноћи сви проблеми реше, али у најави је повратак отпуштених на радна места за којима постоји потреба, као и поновно активирање грчке националне телевизије ЕРТ, која је угашена пре две године.
Наравно, постоји и у самој Сиризи опозиција, која сматра издајом идеје левице пристанак на четворомесечно продужење програма помоћи. Но, они су у великој мањини и без обзира што је пар стотина њих и демонстрирало ове недеље на првим демонстрацијама против нове владе, то очигледно неће зауставити реформе које се спремају.
Уосталом, не треба заборавити да се у коштац са бриселском и кредиторском бирократијом ухватио човек који је 2012. отишао из земље јер су му претили моћници из грчких банака зато што им је гурнуо прст у око кад је дошао до података о њиховим великим корупционашким аферама. Тај господин, Јанис Варуфакис, вратио се и данас је ударна песница против тих који су своје паре посакривали ван Грчке, а исто тако се не либи ни да својим ЕУ партнерима да до знања да су и они сами дебело допринели да дуг Грчке буде толики колики је.
Омчу коју је имао 2012. око врата, Варуфакис има и данас, али сад он и премијер Ципрас имају подршку две трећине становника Грчке. И то им даје легитимно право на шансу да ову земљу једном поставе на здраве основе . Основе које би требало да помогну данас изгубљеном и уплашеном грађанину Грчке да види неку наду, за коју би онда био спреман и да се жртвује.
Бранислав Тарлаћ
(аутор живи и ради у Атини)
