Пуџдемон је изјавио је да народ Каталоније не може да прихвати "незаконите" мере шпанске владе о распуштању каталонске владе и расписивању избора у том региону и оценио да то представља "најгори напад на институције и народ Каталоније још од војне диктатуре Франсиска Франка", преноси Ројтерс.
АП подсећа да је генерал Франсиско Франко 1939. на завршетку грађанског рата укинуо регионалну владу Каталоније и наводи да је Пуџдемон, којег назива сепаратистичким лидером Каталоније, мере владе Шпаније назвао "покушајем брисања" каталонске аутономије.
"Тражим од парламента да се састане на пленарној седници током које ћемо ми, представници суверенитета грађана, бити у могућности да одлучимо о овом покушају ликвидације наше владе и наше демократије и делујемо у складу с њим", поручио је Пуџдемон у говору преношеном на телевизији.
Како преноси АФП, он је додао да мере владе у Мадриду "нису у складу са демократским понашањем и не поштују владавину права".
Према оцени АФП, лидер Каталоније Карлес Пуџдемон био је "обазрив" током телевизијског обраћања поводом мера шпанске владе о распуштању каталонске владе и расписивању избора у том региону.
Агенција наглашава да Пуџдемон ни у једном тренутку није изговорио реч "независност".
Како се примећује, већи део кратког говора Пуџдемон је одржао на каталонском, али да је такође говорио и на шпанском и на енглеском језику.
У обраћању на шпанском он је оптужио Мадрид за "напад на демократију", док је на енглеском упозорио да су угрожене европске вредности.
АП наводи да је Пуџдемон казао да покушај шпанског премијера Маријана Рахоја да "понизи" Каталонију представља "напад на демократију".
АП оцењује да су Пуџдемонове речи прикривена претња да ће наставити са планом за проглашење независности овог просперитетног региона на североистоку Шпаније и да их је изрекао након што се прикључио великом протесту у Барселони против планова које је раније данас изнео Рахој.
Како су агенције претходно известиле, влада у Мадриду је на данашњој седници донела одлуку о распуштању каталонске владе и затражила одржвање ванредних избора.
Тиме је шпанска влада преузела управљање Каталонијом, а медији су пренели да је то први корак ка укидању аутономније.Како је Ројтерс пренео, Рахој је на данашњој ванредној седници владе Шпаније рекао и да је било неизбежно да шпанска влада примени Члан 155 Устава иако то није желела.
Активирање Члана 155 Устава мора да одобри горњи дом шпанског Сената пре него што одлука ступи на снагу. Гласање у Сенату се очекује у петак 27. октобра.
Премијер Шпаније је рекао да ће овлашћења каталонске администрације бити пренета на централну владу и да жели да ограничи овлашћења каталонског парламента.
Барселона: Протест стотина хиљада присталица независности
Стотине хиљада присталица независности окупиле су се данас у центру Барселоне, а окупљенима су се придружили и представници каталонских власти, на челу с председником Карлесом Пуџдемоном, који ће на данас објављене мере Мадрида дати одговор у вечерашњем телевизијском обраћању.
Демонстранти, који тим скупом показују подршку независности ове шпанске покрајине, такође позивају на ослобађање двојице истакнутих ухапшених активиста, преноси АП.
Америчка агенција наводи процену локалне полиције да се у Барселони окупило око 450.000 демонстраната.
На марш су првобитно позвале организације "Ашемблеа насионал Каталана" и "Омниум културал", како би извршиле притисак ради ослобађања њихових лидера, али је скуп прерастао у колективно одбацивање одлуке шпанске владе да преузме регионална овлашћења Каталоније.
Обративши се учесницима скупа, портпарол покрета "Омниум културал" Марсел Маури рекао је да је план централних шпанских власти о преузимају контроле над регионалним овлашћењима "уништио демократију".
Маури је, такође, на енглеском позвао на међународну подршку, узвикнувши: "Помозите Каталонији, спасите Шпанију, спасите Европу", док су демонстранти узвикивали: "Слобода, слобода".
Форкадељ: Мере шпанске владе су државни удар
Председница каталонског парламента Карме Форкадељ изјавила је вечерас да мере које донела шпанска влада о распуштању каталонске владе и расписивању избора представљају "државни удар" и "напад на демократију".
Како преноси Ројтерс, она је у телевизијском обраћању рекла да је посвећена одбрани суверенитета каталонског парламента."
Према њеним речима, Рахој је објавио "де факто државни удар са циљем уклањања демократски изабраног парламента", преноси АП.
Форкадељова је оценила и да одлука шпанске владе представља "ауторитарни удар у једној чланици Европске уније".
"Премијер (Шпаније Маријано) Рахој жели да парламент Каталоније престане да буде демократски парламент, а ми то нећемо дозволити. Зато желимо да грађанима ове земље упутимо поруку одлучности и наде. Ми се данас обавезујемо, након најозбиљнијег напада на каталонске институције од њихове обнове, да ћемо бранити суверенитет парламента Каталоније", поручила је председница каталонског парламента.
Потпредседник организације "Асемблеа насионал Каталана", Агусти Алкоберо, назвао је потез шпанске владе "репресивном ескалацијом" усмереном на "брисање Каталоне као политичке нације".
Скуп је отворен транспарентом са натписом "Слобода за Жордија Санчеса, слобода за Жордија Куишарта".
Шпанија је у суботу предузела драстичне мере како би спречила отцепљење Каталоније, саопштивши да ће предузети кораке ка распуштању сепаратистичке каталонске владе и расписати ванредне изборе у року од шест месеци, а да ће, у међуврремену, шпански министри преузети функције од Пуџдемона и његовог тима.
Те мере је најавио шпански премијер Маријано Рахој након специјалног састанка свог кабинета, а сада треба да их усвоји Сенат, у процесу који би могао потраје недељу дана.
Рахојева Народна странка у Сенату има већину.
Најављене мере Мадрида изазвале су гневну реакцију потпредседника каталонске владе Ориола Жункераса, који је на Твитеру написао да су "Народна партија и њихови савезници данас суспендовали не само аутономију, већ и демократију", преноси АФП.
Иако се противи тежњама ка независности, и градоначелница Барселоне Ада Колау критиковала је одлуку шпанске владе, написавши на истој друштвеној мрежи да је "Рахој суспендовао самоуправу Каталоније за коју су се толики људи борили, што је озбиљан напад на људска права и слободе".
