Према његовом мишљењу, прво, али и најважније, поставља се питање каква је тачно америчка политика када је Сирија у питању.
Председник САД Доналд Трамп пре две недеље у говору у Охају рекао је да ће Америка војску повући из Сирије ускоро. Међутим, сада је наредио бомбардовање.
“Која је онда политика Трампове администрације? Да ли је то да сиријски лидер Башар ал Асад мора да оде, што је и била политика САД у првим годинама сиријског рата и у току власти Барака Обаме? Да ли једноставно постоји само црвена линија када је у питању Асадово коришћење хемијског оружја и ништа више?“, пише Берген, преноси Б92.
Он каже да је одговор нејасан. Када је Трамп објавио да је дошло до удара на Сирију у петак, председник је нагласио ово друго, међутим амбасадорка САД у УН Ники Хејли навела је раније да политичког решења за Сирију нема док је Асад на власти.
Берген наводи да се, са друге стране, поставља питање да ли Трампова администрација има намеру да заштити сиријске цивиле у рату који је уништио већи део земље протеклих седам година.
“Скоро пола милиона Сиријаца умрло је у рату, од чега је само мали број њих погинуо у нападу хемијским оружјем. Трамп је још у кампањи говорио о стварању ''безбедних зона'' за цивиле. Да ли је онда следећа Трампова станица стварање таквих зона? Како би оне функционисале? Оне би подразумевале и зоне забране летова, а опет њихово стварање је компликовано због чињенице да велики број руских летелица прелеће Сирију“, пише он.
По Бергену, трећа ствар је могућност да Трамп промени своје мишљење о сиријским избеглицама. Наводи да ће, с обзиром на хемијски напад, можда Трамп променити политику када је у питању улазак избеглица у САД. Тренутно је снази забрана уласака сиријских избеглица у САД, упркос чињеници да су у већини жене и деца.
Аналитичар поставља питање да ли напади представљају прекретницу између Трампа и Русије. Трамп је у петак био прилично оштар те је упитао Русију: “Каква нација жели да буде повезана са масовним убицом мушкараца, жена и деце“.
По Бергену се, такође, поставља и питање легалности, пошто нападе није одобрио Конгрес, али да се Трамп ипак труди да утицај Конгреса у оваквим случајевима сведе на минимум.
