- Колико чујемо све су се добро снашле, што не чуди, с обзиром на то да се ради о врло квалификованом и добро обученом кадру, који се на западу тражи. За добру неговатељицу потребно је две-три године радног искуства. Ми још немамо изражен проблем са недостатком неговатељица и геронтодомаћица као, на пример, Суботица где је доведено у питање елементарно функционисање установа. Али, није искључено да ћемо врло брзо доћи у такву ситуацију – истиче директорка Геронтолошког центра Зрењанин Зорица Вучковић.
Ова установа, иначе, наставна је база Академије „Знање“ и школе „Оксфорд“, и прошле године неговатељице које планирају да раде у Немачкој или Аустрији одрадиле су 300 радних сати у центру. Оне након обуке и учења језика добијају сертификате и са њима врло лако налазе посао. У иностранство се прошле године упутило и десет медицинских сестара из зрењанинске Опште болнице „Др Ђорђе Јоановић“. Засад из Болнице, због запослења у иностранству, бар према ономе што се зна, није отишао ниједан лекар.
Питање, има ли медицинског кадра који је своју каријеру наставио у иностранству, поставили смо и надлежнима у Дому здравља „Др Бошко Вребалов“. У одговору који нам је стигао кажу да таквих сазнања немају.Засад на запад одлазе углавном они који имају двојно држављанство, и захваљујући мађарском пасошу лакше регулишу свој радни статус у Европској унији. Зна се да је Хрватска чим је постала пуноправна чланица Европске уније доживела егзодус медицинског кадра, како средњег, тако и лекара. Из Зрењанина се тренутно одлази стидљиво, али већи проблем, како су нам рекли наши саговорници, представља и даље важећа забрана запошљавања, па се дешава да место неког ко оде не може да се попуни.
Ж. Балабан
