Na transplantaciju čeka oko 2.000 pacijenata

Na novi bubreg čeka više od 800 pacijenata, jetri se nada preko 60 ljudi, srce čeka oko 50 osoba, a pluća više od 70 pacijenata. Tu su i oni koji čekaju rožnjaču i kostnu srž. U našoj zemlji oko 2.000 ljudi čeka transplantaciju, a ukoliko se nešto ne promeni, mnogi od njih, na žalost neće dočekati organ koji im može spasiti život.

Koliko je situacija alarmantna govori i podatak da je u Srbiji za poslednjih godinu dana urađena samo jedna kadaverična i 13 živosrodnih transplantacija bubrega. Ova poražavajuća statistika stavila je Srbiju na dno evropske lestvice.

Udruženje transplantiranih pacijenata “Zajedno za novi život” pokrenulo je nacionalnu kampanju „Još si mi trag“, jer je vreme da se stvari promene na bolje.

Dr Sazdanović je naveo kako je u julu i avgustu bilo devet potencijalnih donora.

- Da smo dobili saglasnosti porodica, mogli smo produžiti život između 15 i 29 pacijenata, koji bi dobili nove organe. Nažalost, to se nije desilo – naveo je dr Sazdanović.

- Jedan donor može spasiti  i do osam života. Zahvaljujući saglasnosti i jednim “da” ne spasavaju se samo životi pojedinaca, već na okupu ostaju čitave porodice i u tome se ogleda veličina humanosti doniranja organa. Dovoljno je da pogledate moj slučaj. Porodica nam je ostala na okupu, a moja kćerkica Nina danas raste uz svog oca. Svaki sekund života transplantiranih pokazuje pravu vrednost i humanost doniranja organa. Ne prođe dan da svako od nas, koji smo transplantirani, ne pomislimo na donora i njegovu porodicu, jer su oni na naš život umesto tačke, stavili zarez – ističe Mladen Todić, predsednik Udruženja transplantiranih pacijenata “Zajedno za novi život”, koji je i sam zahvaljujući donoru i njegovoj porodici dobio jetru pre 6 godina i novu šansu za život.

Program transplantacije organa, baziran na humanosti i dobroj volji svakog pojedinca, je kompleksan, multidisciplinarni, timski program, kojim se meri stopa razvijenosti jednog društva. - I pored toga što problem doniranja organa jeste globalni problem, devet godina od obnavljanja programa transplantacije srca u Srbiji, razvoj ovog programa nam ukazuje da ipak nismo dovoljno sazreli kao društvo. Do perioda pandemije korona virusom program je išao uzlaznom putanjom, 10 transplantacija srca je rađeno godišnje u našem centru, nakon čega dolazi do zastoja programa.  Poslednja transplantacija srca je urađena oktobra 2021. godine. Obzirom da su potrebe naše zemlje za transplantacijom srca oko 70 godišnje, veliki deo pacijenata kod kojih postoji medicinska indikacija je zbrinuto ugradnjom mehaničke cirkulatorne potpore, i na taj način im je omogućeno da čekaju transplantaciju. Do sada je u našem Centru za transplantaciju srca, Klinike za kardiohirurgiju UKC Srbije, ugrađeno 280 različitih mehaničkih uređaja koji potpomažu rad srcu i 47 transplantacija srca. Sve ove brojke nam ukazuju da samo timskim radom medicinskih radnika i naših građana možemo ostvariti uspeh na ovom polju – objašnjava dr Emilija Nestorović, načelnica odeljenja za transplantaciju srca i mehaničku potporu srcu u Klinici za kardiohirurgiju UKC Srbije.

Sudbina programa transplantacije je u rukama poslanika Skupštine Srbije, jer je Ustavni sud prošle godine doneo presudu da zakoni o presađivanju organa nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

- Ustavni sud je članove 23. i 28. Zakona o transplantaciji, koji je donet 2018. godine, proglasio delimično neustavnim i za pojedine stavove Zakona tražene su izmene. Te članove smo izmenili i dali ih u proceduru. U međuvremenu, da ne bi gubili vreme, dobili smo i pravno tumačenje mogućeg daljeg nastavka transplantacije organa i dali instrukcije koordinatorima u 14 donor bolnica kako da postupaju dok traje taj pravni vakuum izmene 23. i 28. člana – rekao je prof. dr Predrag Sazdanović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.

Za neke organe kao što su srce, pluća i jetra, transplantacija je jedini način da bolesnik nastavi život i preživi. Što se tiče bubrega, transplantacija u odnosu na dijalizu, obezbeđuje bolji stepen oporavka organizma, bolji kvalitet života i ukupno veći stepen socijalne rehabilitacije. Osim što je bolji način lečenja, transplantacija bubrega  je i ekonomski isplativija, jer je, posle prve godine i kasnije, više puta jeftinii način lečenja od dijalize.

LJ. Petrović