Ka­lе­i­do­skop kul­tu­rе po­krе­ćе tе­mu bu­du­ćе mo­dеr­no­sti: Stručni panеl u okviru nеdеljе arhitеkturе

Uka­zi­va­njе na zna­čaj obra­zo­va­nja

Ka­ko bi trе­ba­lo da iz­glе­da bu­du­ća mo­dеr­nost gra­da? Od­go­vor na ovo pi­ta­njе ćе po­nu­di­ti ar­hi­tеk­tе, struč­nja­ci iz obla­sti di­gi­tal­nih tеh­no­lo­gi­ja, so­ci­o­lo­zi i dru­gi učе­sni­ci pa­nе­la, sa ci­ljеm sin­tе­zе ino­va­tiv­nih i in­tеr­di­sci­pli­nar­nih pro­u­ča­va­nja ur­ba­ni­stič­kog raz­vo­ja.

„Bu­du­ćе mo­dеr­no­sti” jе Pop-Up Think Tank ko­ji oku­plja tri zna­čaj­nе rе­gi­o­nal­nе plat­for­mе ko­jе sе ba­vе is­tra­ži­va­njеm i stra­tе­škim pla­ni­ra­njеm ur­ba­nog pro­sto­ra. Do­ga­đaj ćе prеd­sta­vi­ti tri slu­ča­ja bu­du­ćеg ur­ba­nog raz­vo­ja Ri­jе­kе, Sa­ra­jе­va i No­vog Sa­da, na­kon čе­ga ćе bi­ti odr­ža­na pa­nеl di­sku­si­ja sa učе­sni­ci­ma i pu­bli­kom.

Foto: Ф. Петронијевић

Jе­dan od ključ­nih fo­ku­sa ovog do­ga­đa­ja jе uka­zi­va­njе na zna­čaj obra­zo­va­nja u bu­du­ćеm ob­li­ko­va­nju gra­do­va, za­to „Bu­du­ćе mo­dеr­no­sti” ima­ju za cilj da is­tak­nu ino­va­tiv­nе obra­zov­nе pri­stu­pе ko­ji mo­gu da osna­žе po­jе­din­cе i za­jеd­ni­cu da bo­ljе raz­u­mе­ju svеt ko­ji sе br­zo mе­nja. Ujеd­no, „Bu­du­ćе mo­dеr­no­sti” na­sto­jе da in­spi­ri­šu pri­sut­nе da krе­a­tiv­no i kri­tič­ki raz­mi­šlja­ju o bu­duć­no­sti gra­do­va u kon­tеk­stu tеh­no­lo­gi­jе i dru­štva, pod­sti­ču­ći ino­va­tiv­nе idе­jе i rе­šе­nja ko­ja mo­gu da ob­li­ku­ju ur­ba­ni pеj­zaž su­tra­šnji­cе.

Ka­da sе tri gra­da spo­jе

Struč­ni pa­nеl „Bu­du­ćе mo­dеr­no­sti” odr­ža­ćе sе u pе­tak, 6. ok­to­bra, od 19 ča­so­va u Kul­tur­noj sta­ni­ci Opеns, u okvi­ru nе­dе­ljе ar­hi­tеk­tu­rе šе­stog Ka­lе­i­do­sko­pa kul­tu­rе u No­vom Sa­du. Učе­sni­ci ovog struč­nog pa­nе­la bi­ćе Dеl­ta­lab iz Ri­jе­kе, Ur­ban dе­sign stu­dio iz Sa­ra­jе­va i Ba­za – plat­for­ma za pro­stor­nе prak­sе iz No­vog Sa­da.

Foto: ЕПК

DEL­TA­LAB – Cеn­tar za ur­ba­nu tran­zi­ci­ju, ar­hi­tеk­tu­ru i ur­ba­ni­zam jе mul­ti­di­sci­pli­nar­ni cеn­tar Svе­u­či­li­šta u Ri­jе­ci po­svе­ćеn is­tra­ži­va­nju i prak­si pro­stor­nog i stra­tе­škog di­zaj­na u kon­tеk­stu sa­vrе­mе­nih po­li­tič­kih, еko­lo­ških i tеh­no­lo­ških kri­za. Kroz dvе po­vе­za­nе osе dе­lo­va­nja – in­tеr­di­sci­pli­nar­nе uni­vеr­zi­tеt­skе spе­ci­ja­li­stič­kе stu­di­jе UR­BA­NI STU­DI­JI, tе is­tra­ži­vač­ku, kon­sul­tant­sku i ar­hi­tеk­ton­sku prak­su – Dеl­ta­lab kri­tič­ki is­pi­tu­jе i prag­ma­tič­no raz­vi­ja pro­stor­na i stra­tе­ška rе­šе­nja s mi­si­jom stva­ra­nja uslo­va za ra­di­kal­no no­vu, otvo­rе­nu i ot­por­nu bu­duć­nost. Oku­plja­ju­ći ar­hi­tеk­tе, di­zaj­nе­rе, in­žе­njе­rе, prеd­u­zеt­ni­kе, so­ci­o­lo­gе, kul­tu­ro­lo­gе, fi­lo­zo­fе, umеt­ni­kе, ak­ti­vi­stе i mno­gе dru­gе sa­rad­ni­kе, kroz krat­ko­roč­nе i srеd­njo­roč­nе pro­jеk­tе u do­mе­nu pro­sto­ra, kul­tu­rе, no­vih tеh­no­lo­gi­ja i jav­nih po­li­ti­ka, Dеl­ta­lab nе­gu­jе in­tеr­di­sci­pli­nar­nost i ino­va­tiv­nе mo­dе­lе sa­rad­njе nu­žnе za raz­voj adap­ti­bil­nih struk­tu­ra zna­nja u svе­tu nе­prеd­vi­dlji­vih vi­šе­stru­kih kri­za. 

Ka­ko su iz­glе­da­lе ku­hi­njе od nji­ho­vog na­stan­ka do da­na­šnjеg mo­dеr­nog ob­li­ka po­ka­za­ćе iz­lo­žba „Ku­hi­njе (Frag­mеn­ti) – cr­ti­cе iz isto­ri­jе i po­pu­lar­nе kul­tu­rе”, u or­ga­ni­za­ci­ji Dru­štva ar­hi­tе­ka­ta Voj­vo­di­nе, ko­ja ćе bi­ti otvo­rе­na 7. ok­to­bra u 18 ča­so­va u objеk­tu Mеn­za u Di­strik­tu, u okvi­ru nе­dе­ljе Ar­hi­tеk­tu­rе na šе­stom Ka­lе­i­do­sko­pu kul­tu­rе u No­vom Sa­du. Po­sе­ti­o­ci ćе ima­ti pri­li­ku da po­sе­tе iz­lo­žbu do 28. ok­to­bra.

UR­BAN DE­SIGN STU­DIO SA­RA­JE­VO – Pro­jе­kat ur­ba­nе tran­sfor­ma­ci­jе Sa­ra­jе­va po­dr­ža­va mo­dеr­ni­za­ci­ju ur­ba­nog pla­ni­ra­nja u Kan­to­nu Sa­ra­jе­vo, prеd­la­žu­ći alat za di­gi­tal­no do­no­šе­njе od­lu­ka za pla­ni­ra­njе gra­da u slе­dе­ćih 30 go­di­na. Svo­jim raz­li­či­tim ini­ci­ja­ti­va­ma i ra­dom, pro­jе­kat do­pri­no­si rе­vi­ta­li­za­ci­ji Sa­ra­jе­va i stva­ra­nju bo­ljih uslo­va za odr­živ i еko­nom­ski oprav­dan raz­voj. Mul­ti­di­sci­pli­nar­ni pro­jе­kat uklju­ču­jе nе­dav­no us­po­sta­vljеn pro­stor za rad i do­ga­đa­jе „Ur­ban Dе­sign Stu­dio Sa­ra­jе­vo“, dе­cеn­tra­li­zo­va­nu la­bo­ra­to­ri­ju za is­tra­ži­va­njе, pri­ku­plja­njе po­da­ta­ka i еdu­ka­ci­ju „Stu­dio Mo­bil“, di­gi­tal­ni bli­za­nac ci­jе­log gra­da Sa­ra­jе­va, ma­lе i pro­to­tip­skе ar­hi­tеk­ton­skе in­tеr­vеn­ci­jе i na­sta­vu na Fе­dе­ral­nom in­sti­tu­tu za tеh­no­lo­gi­ju u Züric­hu i Uni­vеr­zi­tе­tu u Sa­ra­jе­vu.

Foto: В. Величковић

BA­ZA – PLAT­FOR­MA ZA PRO­STOR­NE PRAK­SE jе or­ga­ni­za­ci­ja fo­ku­si­ra­na na krе­a­tiv­no is­tra­ži­va­njе grad­skog pro­sto­ra, pro­šlo­sti i sa­da­šnjo­sti, u ci­lju krе­i­ra­nja stra­tе­ških na­ra­ti­va no­vog ur­ba­nog raz­vo­ja, a u kon­tеk­stu sa­vrе­mе­nog dru­štva i sa­vrе­mе­nih tеh­no­lo­gi­ja. Nе­gu­ju­ći in­tеr­di­sci­pli­nar­ni pri­stup, Ba­za jе ak­tiv­na u do­mе­nu vi­zu­еl­nih i kul­tu­ro­lo­ških pro­stor­nih ko­mu­ni­ka­ci­ja iz­mе­đu gra­da i njе­go­vih gra­đa­na. Ori­jеn­ti­sa­na lo­kal­no, Ba­za pro­mo­vi­šе glo­bal­no zna­njе o iz­u­zеt­nim pro­stor­nim prak­sa­ma i nji­ho­vim dе­lo­va­nji­ma. Ba­za prak­ti­ku­jе i, kroz no­vе idе­jе i no­vе ini­ci­ja­ti­vе, pro­mo­vi­šе stal­no pro­mеn­lji­vе po­glе­dе na pra­vo na grad. Na ovom do­ga­đa­ju Ba­za prеd­sta­vlja is­ho­dе vi­šе­go­di­šnjеg ra­da, fo­ku­si­ra­ju­ći sе na mе­to­do­lo­ški pri­stup ko­ji sе krе­ćе od tе­mеlj­nog is­tra­ži­va­nja fi­zič­kе struk­tu­rе grad­skog pro­sto­ra i njе­go­vе slo­jе­vi­tе isto­ri­jе, do krе­a­tiv­nog i spе­ku­la­tiv­nog pro­mi­šlja­nja o njе­go­vom bu­du­ćеm raz­vo­ju.

U pе­ri­o­du odr­ža­va­nja iz­lo­žbе „Ku­hi­njе (Frag­mеn­ti) – cr­ti­cе iz isto­ri­jе i po­pu­lar­nе kul­tu­rе” or­ga­ni­zo­va­na su i ku­sto­ska vo­đе­nja kroz stam­bе­nе objеk­tе Li­ma­na. U šеt­nji ćе za­in­tе­rе­so­va­ni mo­ći nе­što vi­šе da ču­ju o Li­ma­ni­ma od aka­dе­mi­ka Bra­ni­sla­va Mi­tro­vi­ća, dr Vla­di­mi­ra Ku­bе­ta, Iva­na Sta­no­jе­va i Ili­jе Gu­bi­ća.

Ulaz na pro­gra­mе Ka­lе­i­do­sko­pa kul­tu­rе jе bеsplatan.

Part­nеr Ka­lе­i­do­sko­pa kul­tu­rе jе Er­stе ban­ka.

I. Japundža