BANKE NA UDARU SAJBER KRIMINALA Građani ne mogu ostati bez ušteđevine zbog hakerskog napada KOLIKO SU ZAPRAVO SIGURNI NAŠI POLOZI
Za svaku banku jako važno da njeni klijenti imaju u nju poverenja i da mi, kao klijenti, moramo da znamo da je naš novac siguran.
U svetu raznih pretnji, od kojih su ove sajber nove, opasne i sve ih je više, obične građane često obučavamo tome kako da se zaštite od fišinga i drugih obika prevara i društvenog inženjeringa, kako bi zaštitili svoj novac.
Pitanje je, međutim, kako banke taj isti naš novac štite od tih istih prevaranata.
Prema izveštaju Kaspersky IT Security Economics 2024, bankarski, finansijski i osiguravajući sektor (BFSI), u proseku, troši oko 1,2 miliona dolara godišnje na sajber bezbednost. Iako ta brojka deluje velika, ona je zanemarljiva u poređenju sa prosečnim troškom ozbiljnog bezbednosnog incidenta - oko 3,2 miliona dolara, što je gotovo tri puta više od godišnjeg budžeta za bezbednost. To jasno pokazuje da je digitalizacija neizbežna, ali da je bezbednost njen neraskidivi uslov.
Ako bi i došlo do upada u sistem, gubitak ne pada na klijenta već na banku
U svetu novca i podataka, poverenje je najvrednija valuta. Kada klijent poveri svoj novac banci, on veruje da je njegova ušteda sigurna i da institucija koja upravlja njegovim sredstvima ima snažne mehanizme zaštite. Taj osećaj sigurnosti ne počiva samo na propisima, već i na uverenju da banka deluje odgovorno, transparentno i u interesu klijenta.
1,2 miliona dolara godišnje troši banka na sajber bezbednost
Da bi sačuvale poverenje i dugoročan rast, banke moraju temeljno da preispitaju pristup zaštiti podataka i sredstava, - prelazeći sa puke implementacije tehnoloških rešenja na sveobuhvatnu, stratešku sajber otpornost.
- Ransomver je tokom 2024. godine činio 42 posto svih incidenata u finansijskom sektoru. Fišing je bio prisutan u gotovo svakoj četvrtoj pretnji, a čak 24 odsto napada bilo je usmereno direktno na bankarske klijente. Ljudska greška uzrok je više od četvrtine propusta, dok su infostiler malveri sve češći uzrok krađe podataka o karticama – kaže Darko Natalić iz kompanije Kasperski. - Iza svakodnevnih incidenata stoje dobro organizovane grupe poput Carbanak-a, koje izvode globalne kampanje vredne milijarde dolara. To nisu pojedinci, već profesionalne mreže koje koriste „zero-day” ranjivosti i slabosti u lancu snabdevanja.
50.000 evra ušteđevine garantuje i država
Prema njegovim rečima, posledice su skupocene i vidljive: bankarski, finansijski i osiguravajući sektor je tokom prošle godine činio 18 odsto svih prijavljenih bezbednosnih incidenata - više od bilo kog drugog sektora. To ne dovodi samo do prekida rada i gubitaka novca i klijenata, već i do nečega što je u finansijskom svetu najteže povratiti - poverenja.
Sredstva koja građani i firme drže na računima ne mogu nestati zbog sajber napada na banku. Banke su po zakonu dužne da imaju sisteme višestruke zaštite, rezervne servere i planove oporavka u slučaju incidenta. Ako bi i došlo do upada u sistem, gubitak ne pada na klijenta, već na banku. Klijent ima pravo da mu banka nadoknadi štetu, osim ako se utvrdi da je on svojom greškom omogućio zloupotrebu (npr. otkrio PIN ili lozinku).
Šta u toj situaciji treba da rade banke?
Odgovor je u kombinaciji tehnologije, regulative i stalne edukacije. Banke danas primenjuju višestepene sisteme provere identiteta, napredne algoritme za otkrivanje sumnjivih transakcija i sarađuju sa specijalizovanim bezbednosnim kompanijama. Ali poverenje se ne gradi samo softverom - ono se gradi pravovremenim obaveštavanjem klijenata, iskrenom komunikacijom i sposobnošću da se reaguje bez odlaganja kada do incidenta dođe, kažu u Kasperskom.
U Srbiji postoji zakonska garancija države za novac građana u bankama. To sprovodi Agencija za osiguranje depozita, koja garantuje isplatu do 50.000 evra po klijentu po banci (u dinarskoj protivvrednosti). To znači da bi, čak i ako bi banka bankrotirala, svaki građanin dobio svoj novac nazad do tog iznosa. Ova garancija važi bez obzira na razlog propasti banke – bilo da je on finansijski, bilo tehnički, pa i u slučaju sajber incidenta koji dovede do nemogućnosti rada.
Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.
