БАНКE НА УДАРУ САЈБЕР КРИМИНАЛА Грађани не могу остати без уштеђевине због хакерског напада КОЛИКО СУ ЗАПРАВО СИГУРНИ НАШИ ПОЛОЗИ
За сваку банку јако важно да њени клијенти имају у њу поверења и да ми, као клијенти, морамо да знамо да је наш новац сигуран.
У свету разних претњи, од којих су ове сајбер нове, опасне и све их је више, обичне грађане често обучавамо томе како да се заштите од фишинга и других обика превара и друштвеног инжењеринга, како би заштитили свој новац.
Питање је, међутим, како банке тај исти наш новац штите од тих истих превараната.
Према извештају Kaspersky IT Security Economics 2024, банкарски, финансијски и осигуравајући сектор (BFSI), у просеку, троши око 1,2 милиона долара годишње на сајбер безбедност. Иако та бројка делује велика, она је занемарљива у поређењу са просечним трошком озбиљног безбедносног инцидента - око 3,2 милиона долара, што је готово три пута више од годишњег буџета за безбедност. То јасно показује да је дигитализација неизбежна, али да је безбедност њен нераскидиви услов.
Ако би и дошло до упада у систем, губитак не пада на клијента већ на банку
У свету новца и података, поверење је највреднија валута. Када клијент повери свој новац банци, он верује да је његова уштеда сигурна и да институција која управља његовим средствима има снажне механизме заштите. Тај осећај сигурности не почива само на прописима, већ и на уверењу да банка делује одговорно, транспарентно и у интересу клијента.
1,2 милиона долара годишње троши банка на сајбер безбедност
Да би сачувале поверење и дугорочан раст, банке морају темељно да преиспитају приступ заштити података и средстава, - прелазећи са пуке имплементације технолошких решења на свеобухватну, стратешку сајбер отпорност.
- Рансомвер је током 2024. године чинио 42 посто свих инцидената у финансијском сектору. Фишинг је био присутан у готово свакој четвртој претњи, а чак 24 одсто напада било је усмерено директно на банкарске клијенте. Људска грешка узрок је више од четвртине пропуста, док су инфостилер малвери све чешћи узрок крађе података о картицама – каже Дарко Наталић из компаније Касперски. - Иза свакодневних инцидената стоје добро организоване групе попут Carbanak-а, које изводе глобалне кампање вредне милијарде долара. То нису појединци, већ професионалне мреже које користе „zero-day” рањивости и слабости у ланцу снабдевања.
50.000 евра уштеђевине гарантује и држава
Према његовим речима, последице су скупоцене и видљиве: банкарски, финансијски и осигуравајући сектор је током прошле године чинио 18 одсто свих пријављених безбедносних инцидената - више од било ког другог сектора. То не доводи само до прекида рада и губитака новца и клијената, већ и до нечега што је у финансијском свету најтеже повратити - поверења.
Средства која грађани и фирме држе на рачунима не могу нестати због сајбер напада на банку. Банке су по закону дужне да имају системе вишеструке заштите, резервне сервере и планове опоравка у случају инцидента. Ако би и дошло до упада у систем, губитак не пада на клијента, већ на банку. Клијент има право да му банка надокнади штету, осим ако се утврди да је он својом грешком омогућио злоупотребу (нпр. открио ПИН или лозинку).
Шта у тој ситуацији треба да раде банке?
Одговор је у комбинацији технологије, регулативе и сталне едукације. Банке данас примењују вишестепене системе провере идентитета, напредне алгоритме за откривање сумњивих трансакција и сарађују са специјализованим безбедносним компанијама. Али поверење се не гради само софтвером - оно се гради правовременим обавештавањем клијената, искреном комуникацијом и способношћу да се реагује без одлагања када до инцидента дође, кажу у Касперском.
У Србији постоји законска гаранција државе за новац грађана у банкама. То спроводи Агенција за осигурање депозита, која гарантује исплату до 50.000 евра по клијенту по банци (у динарској противвредности). То значи да би, чак и ако би банка банкротирала, сваки грађанин добио свој новац назад до тог износа. Ова гаранција важи без обзира на разлог пропасти банке – било да је он финансијски, било технички, па и у случају сајбер инцидента који доведе до немогућности рада.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.
