SRPSKE KOMPANIJE UBRZANO UVODE AI Bez veštačke inteligencije nema ni razvoja
Veštačka inteligencija u poslovanju više nije tema budućnosti, već svakodnevice.
Ipak, prvi talas njenog širenja mnogi su dočekali sa dozom straha, od gubitka poslova do gubitka kontrole nad podacima. Danas se, međutim, sve jasnije vidi da kompanije koje žele da ostanu konkurentne nemaju mnogo prostora za odlaganje, već da moraju da pronađu način da ovu tehnologiju uključe u svoje poslovanje.
Veštačka inteligencija ne čeka, i oni koji je ne koriste rizikuju da zaostanu – rekla je na nedavnoj DIDS konferenciji Maja Bilić iz Google Cloud-a.
Ovu hitnost, izgleda, svi osećaju, i kompanije sve češće traže konkretna rešenja koja mogu da odgovore na realne poslovne probleme – od obrade dokumentacije do analize podataka i donošenja odluka. Tako se paralelno razvijaju i alati i navike korisnika: s jedne strane nastaju nove AI aplikacije, a sa druge zaposleni uče kako da ih koriste brzo i efikasno.
Jedan od pravaca u kojem se ova transformacija najjasnije vidi jeste upravljanje dokumentacijom. Veliki sistemi i institucije i dalje se oslanjaju na obimnu papirnu i digitalnu arhivu, čija obrada oduzima vreme i resurse. Zbog toga se razvijaju rešenja za takozvanu inteligentnu obradu dokumenata, koja omogućavaju da se podaci iz različitih formata automatski prepoznaju i pripreme za dalju upotrebu. U toj oblasti prisutna je i domaća kompanija COMING, čije rešenje Intelligent Document Processing (IDP) pokušava da ubrza i pojednostavi ovaj proces.
Bezbednost poseban izazov
Poseban izazov predstavlja bezbednost. Unošenje osetljivih podataka u AI sisteme, naročito one koji nisu interno kontrolisani, može dovesti do njihovog „proboja” ili neovlašćenog pristupa. Kompanije se zato sve češće odlučuju za zatvorena, kontrolisana okruženja u kojima zadržavaju punu kontrolu nad svojim informacijama.
Tu je i rizik od prekomernog oslanjanja na tehnologiju. Iako AI može značajno ubrzati procese, on ne može u potpunosti zameniti ljudsku procenu, posebno u složenim ili osetljivim situacijama.
Sve to pokazuje da se poslovni svet nalazi u prelaznoj fazi. Sa jedne strane, razvoj AI alata ide velikom brzinom, a sa druge korisnici tek uče kako da ih koriste na pravi način. Kompanije koje uspeju da pronađu balans između inovacije i kontrole imaće prednost, dok će ostali, kako pokazuje praksa, morati brzo da sustižu taj korak.
Sličan trend vidljiv je i u finansijskom sektoru, gde se automatizacija uvodi u računovodstvene poslove. Aplikacije poput AI Bookkeeping-a omogućavaju bržu obradu finansijske dokumentacije i smanjenje rutinskih zadataka, što je posebno značajno u kompanijama koje rade sa velikim brojem transakcija.
Još jedan izazov je pristup informacijama. U sistemima koji sadrže hiljade dokumenata, pronalaženje pravog podatka često je spor proces. Zbog toga se razvijaju digitalni asistenti koji omogućavaju pretragu sadržaja kroz pitanja i odgovore. Na složenijem nivou, pojavljuju se i takozvani „kompanijski asistenti” – sistemi poput Enterprise RAG rešenja, koji povezuju različite izvore podataka i omogućavaju napredniju, kontekstualnu pretragu. Paralelno se razvijaju i alati za poslovnu analitiku, koji koriste mašinsko učenje za predviđanje trendova, potražnje ili rizika.
Veštačka inteligencija može da automatizuje proces, ali ako su podaci nepotpuni ili netačni, rezultati mogu biti pogrešni, a odluke donete na njihovoj osnovi – rizične
Međutim, brz razvoj ovih rešenja prati i druga strana priče. Korisnici često usvajaju nove alate u hodu, bez dovoljno znanja o njihovim ograničenjima. Upravo tu nastaju i najveći rizici.
Kada je reč o obradi podataka, jedan od ključnih problema je kvalitet ulaznih informacija. Veštačka inteligencija može da automatizuje proces, ali ako su podaci nepotpuni ili netačni, rezultati mogu biti pogrešni, a odluke donete na njihovoj osnovi – rizične.
