СРПСКЕ КОМПАНИЈЕ УБРЗАНО УВОДЕ AI Без вештачке интелигенције нема ни развоја
Вештачка интелигенција у пословању више није тема будућности, већ свакодневице.
Ипак, први талас њеног ширења многи су дочекали са дозом страха, од губитка послова до губитка контроле над подацима. Данас се, међутим, све јасније види да компаније које желе да остану конкурентне немају много простора за одлагање, већ да морају да пронађу начин да ову технологију укључе у своје пословање.
Вештачка интелигенција не чека, и они који је не користе ризикују да заостану – рекла је на недавној ДИДС конференцији Маја Билић из Google Cloud-а.
Ову хитност, изгледа, сви осећају, и компаније све чешће траже конкретна решења која могу да одговоре на реалне пословне проблеме – од обраде документације до анализе података и доношења одлука. Тако се паралелно развијају и алати и навике корисника: с једне стране настају нове AI апликације, а са друге запослени уче како да их користе брзо и ефикасно.
Један од праваца у којем се ова трансформација најјасније види јесте управљање документацијом. Велики системи и институције и даље се ослањају на обимну папирну и дигиталну архиву, чија обрада одузима време и ресурсе. Због тога се развијају решења за такозвану интелигентну обраду докумената, која омогућавају да се подаци из различитих формата аутоматски препознају и припреме за даљу употребу. У тој области присутна је и домаћа компанија COMING, чије решење Intelligent Document Processing (IDP) покушава да убрза и поједностави овај процес.
Безбедност посебан изазов
Посебан изазов представља безбедност. Уношење осетљивих података у AI системе, нарочито оне који нису интерно контролисани, може довести до њиховог „пробоја” или неовлашћеног приступа. Компаније се зато све чешће одлучују за затворена, контролисана окружења у којима задржавају пуну контролу над својим информацијама.
Ту је и ризик од прекомерног ослањања на технологију. Иако AI може значајно убрзати процесе, он не може у потпуности заменити људску процену, посебно у сложеним или осетљивим ситуацијама.
Све то показује да се пословни свет налази у прелазној фази. Са једне стране, развој AI алата иде великом брзином, а са друге корисници тек уче како да их користе на прави начин. Компаније које успеју да пронађу баланс између иновације и контроле имаће предност, док ће остали, како показује пракса, морати брзо да сустижу тај корак.
Сличан тренд видљив је и у финансијском сектору, где се аутоматизација уводи у рачуноводствене послове. Апликације попут AI Bookkeeping-а омогућавају бржу обраду финансијске документације и смањење рутинских задатака, што је посебно значајно у компанијама које раде са великим бројем трансакција.
Још један изазов је приступ информацијама. У системима који садрже хиљаде докумената, проналажење правог податка често је спор процес. Због тога се развијају дигитални асистенти који омогућавају претрагу садржаја кроз питања и одговоре. На сложенијем нивоу, појављују се и такозвани „компанијски асистенти” – системи попут Enterprise RAG решења, који повезују различите изворе података и омогућавају напреднију, контекстуалну претрагу. Паралелно се развијају и алати за пословну аналитику, који користе машинско учење за предвиђање трендова, потражње или ризика.
Вештачка интелигенција може да аутоматизује процес, али ако су подаци непотпуни или нетачни, резултати могу бити погрешни, а одлуке донете на њиховој основи – ризичне
Међутим, брз развој ових решења прати и друга страна приче. Корисници често усвајају нове алате у ходу, без довољно знања о њиховим ограничењима. Управо ту настају и највећи ризици.
Када је реч о обради података, један од кључних проблема је квалитет улазних информација. Вештачка интелигенција може да аутоматизује процес, али ако су подаци непотпуни или нетачни, резултати могу бити погрешни, а одлуке донете на њиховој основи – ризичне.
