50 КВАДРАТА = 12 ГОДИНА РАДА Ево колико данас заиста треба за свој кров над главом

Зараде су у међувремену расле брже од цена квадрата, па једна просечна плата данас покрива већи део стана него пре 18 година.

Ипак, свако ко данас покушава да купи стан зна да је стварност знатно суровија.

За један квадрат новоградње у Београду данас потребне су готово три просечне плате, а за стан од 50 квадрата потребно је готово 12 година просечне зараде – и то под условом да човек за то време не потроши ниједан евро ни на шта друго.

Са медијалном платом, коју прима половина запослених, ситуација је још тежа: за исти стан потребно је више од 15 година зараде.

Једна плата купује тек трећину квадрата

Просечна нето плата у Србији у јуну 2026. године износила је 120.401 динар, односно око 1.028 евра. Медијална зарада била је 94.281 динар, или око 805 евра.

Истовремено, медијална цена квадрата новоградње у Београду у другом тромесечју ове године износила је око 2.913 евра.

То значи да једна просечна плата покрива свега око 0,35 квадрата. За један квадрат потребно је издвојити око 2,8 просечних плата.

Код медијалне зараде, једна плата покрива тек 0,28 квадрата, па је за један квадрат потребно око 3,6 месечних зарада.

За стан од 50 квадрата то значи цену од око 145.650 евра.

Његова вредност одговара приближно 142 просечне плате, односно готово 12 година зараде. Запосленом са медијалном платом потребна је чак 181 месечна зарада – више од 15 година.

2008. године било је још теже – али цене сада беже

Колико год данашње цене звучале застрашујуће, статистички гледано, 2008. године било је још теже доћи до сопственог стана.

Просечна цена квадрата новоградње у Београду тада је износила 153.289 динара, док је просечна нето плата била 32.746 динара.

Једна плата могла је да покрије свега око 0,21 квадрата. За 50 квадрата било је потребно око 234 просечне плате, односно готово 19 и по година зараде.

Данас је за исти број квадрата потребно око 142 просечне плате.

То значи да је, посматрано само кроз однос цене квадрата и просечне плате, стан данас приступачнији него 2008. године.

Али ту статистика крије један велики проблем.

За учешће треба готово 30.000 евра

Стан се не купује тако што се цела плата стави на страну 12 година. Купац најчешће прво мора да обезбеди велики новац за учешће.

За стан од 50 квадрата вредан 145.650 евра, уз учешће од 20 одсто, потребно је издвојити око 29.130 евра.

То је око 28 просечних нето плата.

Тек након тога остаје кредит од око 116.500 евра.

Уз рок отплате од 20 година и камату од 4,5 одсто, месечна рата била би приближно 737 евра.

То је око 72 одсто просечне плате у Србији.

За особу са медијалном зарадом, рата би „појела“ више од 90 одсто месечних примања.

Са две просечне плате ситуација је знатно подношљивија: домаћинство са нешто више од 2.050 евра месечних примања на рату од 737 евра трошило би око 36 одсто прихода.

Стан од 150.000 евра данас вреди 244.000

Највећи проблем имају они који нису успели да купе стан пре последњег великог таласа поскупљења.

Стан у београдској новоградњи који је 2020. године вредео 150.000 евра данас вреди око 244.000 евра – око 63 одсто више.

То драматично мења и кредитну рачуницу.

Уз 20 одсто учешћа, кредит би са 120.000 евра порастао на око 195.000 евра. Уз рок отплате од 20 година и камату од 4,5 одсто, рата би порасла са око 759 на 1.235 евра месечно.

То је готово 480 евра више сваког месеца.

А није порасла само рата. Почетно учешће би са око 30.000 порасло на готово 49.000 евра.

Ко данас уопште може да купи стан у Београду?

Медијална плата је око 220 евра нижа од просечне, па је самостална куповина стана за већину запослених готово неизводљива.

Купцу није потребна само довољно велика плата. Потребно је да већ има десетине хиљада евра за учешће, да испуни услове банке и да наредних 20 или 30 година отплаћује кредит.

У другом тромесечју 2026. године кредитом је купљено 33,7 одсто станова у Србији, што значи да се тек око трећине куповина финансира стамбеним кредитима.

Према овој рачуници, реалан купац стана у Београду је особа која зарађује најмање 2.000–2.500 евра месечно и већ има неколико десетина хиљада евра за учешће.

Друга могућност је домаћинство са две стабилне зараде које заједно доносе 3.000 евра или више, или купац који већ има некретнину коју може да прода, односно значајну финансијску помоћ породице.

И ту се види највећи парадокс.

Статистички, стан је данас приступачнији него 2008. године. У стварном животу, човек који нема уштеђевину или другу некретнину и даље веома тешко може да дође до свог стана.

Јер једно је колико квадрата „покрива“ плата, а сасвим друго – да ли та плата омогућава човеку да заиста купи стан.

Дневник/Euronews