50 KVADRATA = 12 GODINA RADA Evo koliko danas zaista treba za svoj krov nad glavom

Zarade su u međuvremenu rasle brže od cena kvadrata, pa jedna prosečna plata danas pokriva veći deo stana nego pre 18 godina.

Ipak, svako ko danas pokušava da kupi stan zna da je stvarnost znatno surovija.

Za jedan kvadrat novogradnje u Beogradu danas potrebne su gotovo tri prosečne plate, a za stan od 50 kvadrata potrebno je gotovo 12 godina prosečne zarade – i to pod uslovom da čovek za to vreme ne potroši nijedan evro ni na šta drugo.

Sa medijalnom platom, koju prima polovina zaposlenih, situacija je još teža: za isti stan potrebno je više od 15 godina zarade.

Jedna plata kupuje tek trećinu kvadrata

Prosečna neto plata u Srbiji u junu 2026. godine iznosila je 120.401 dinar, odnosno oko 1.028 evra. Medijalna zarada bila je 94.281 dinar, ili oko 805 evra.

Istovremeno, medijalna cena kvadrata novogradnje u Beogradu u drugom tromesečju ove godine iznosila je oko 2.913 evra.

To znači da jedna prosečna plata pokriva svega oko 0,35 kvadrata. Za jedan kvadrat potrebno je izdvojiti oko 2,8 prosečnih plata.

Kod medijalne zarade, jedna plata pokriva tek 0,28 kvadrata, pa je za jedan kvadrat potrebno oko 3,6 mesečnih zarada.

Za stan od 50 kvadrata to znači cenu od oko 145.650 evra.

Njegova vrednost odgovara približno 142 prosečne plate, odnosno gotovo 12 godina zarade. Zaposlenom sa medijalnom platom potrebna je čak 181 mesečna zarada – više od 15 godina.

2008. godine bilo je još teže – ali cene sada beže

Koliko god današnje cene zvučale zastrašujuće, statistički gledano, 2008. godine bilo je još teže doći do sopstvenog stana.

Prosečna cena kvadrata novogradnje u Beogradu tada je iznosila 153.289 dinara, dok je prosečna neto plata bila 32.746 dinara.

Jedna plata mogla je da pokrije svega oko 0,21 kvadrata. Za 50 kvadrata bilo je potrebno oko 234 prosečne plate, odnosno gotovo 19 i po godina zarade.

Danas je za isti broj kvadrata potrebno oko 142 prosečne plate.

To znači da je, posmatrano samo kroz odnos cene kvadrata i prosečne plate, stan danas pristupačniji nego 2008. godine.

Ali tu statistika krije jedan veliki problem.

Za učešće treba gotovo 30.000 evra

Stan se ne kupuje tako što se cela plata stavi na stranu 12 godina. Kupac najčešće prvo mora da obezbedi veliki novac za učešće.

Za stan od 50 kvadrata vredan 145.650 evra, uz učešće od 20 odsto, potrebno je izdvojiti oko 29.130 evra.

To je oko 28 prosečnih neto plata.

Tek nakon toga ostaje kredit od oko 116.500 evra.

Uz rok otplate od 20 godina i kamatu od 4,5 odsto, mesečna rata bila bi približno 737 evra.

To je oko 72 odsto prosečne plate u Srbiji.

Za osobu sa medijalnom zaradom, rata bi „pojela“ više od 90 odsto mesečnih primanja.

Sa dve prosečne plate situacija je znatno podnošljivija: domaćinstvo sa nešto više od 2.050 evra mesečnih primanja na ratu od 737 evra trošilo bi oko 36 odsto prihoda.

Stan od 150.000 evra danas vredi 244.000

Najveći problem imaju oni koji nisu uspeli da kupe stan pre poslednjeg velikog talasa poskupljenja.

Stan u beogradskoj novogradnji koji je 2020. godine vredeo 150.000 evra danas vredi oko 244.000 evra – oko 63 odsto više.

To dramatično menja i kreditnu računicu.

Uz 20 odsto učešća, kredit bi sa 120.000 evra porastao na oko 195.000 evra. Uz rok otplate od 20 godina i kamatu od 4,5 odsto, rata bi porasla sa oko 759 na 1.235 evra mesečno.

To je gotovo 480 evra više svakog meseca.

A nije porasla samo rata. Početno učešće bi sa oko 30.000 poraslo na gotovo 49.000 evra.

Ko danas uopšte može da kupi stan u Beogradu?

Medijalna plata je oko 220 evra niža od prosečne, pa je samostalna kupovina stana za većinu zaposlenih gotovo neizvodljiva.

Kupcu nije potrebna samo dovoljno velika plata. Potrebno je da već ima desetine hiljada evra za učešće, da ispuni uslove banke i da narednih 20 ili 30 godina otplaćuje kredit.

U drugom tromesečju 2026. godine kreditom je kupljeno 33,7 odsto stanova u Srbiji, što znači da se tek oko trećine kupovina finansira stambenim kreditima.

Prema ovoj računici, realan kupac stana u Beogradu je osoba koja zarađuje najmanje 2.000–2.500 evra mesečno i već ima nekoliko desetina hiljada evra za učešće.

Druga mogućnost je domaćinstvo sa dve stabilne zarade koje zajedno donose 3.000 evra ili više, ili kupac koji već ima nekretninu koju može da proda, odnosno značajnu finansijsku pomoć porodice.

I tu se vidi najveći paradoks.

Statistički, stan je danas pristupačniji nego 2008. godine. U stvarnom životu, čovek koji nema ušteđevinu ili drugu nekretninu i dalje veoma teško može da dođe do svog stana.

Jer jedno je koliko kvadrata „pokriva“ plata, a sasvim drugo – da li ta plata omogućava čoveku da zaista kupi stan.

Dnevnik/Euronews