ZLOUPOTREBA PODATAKA OMOGUĆENA TEHNOLOGIJOM
Ko su balkanski špijuni u digitalnoj eri? SVI SMO UVERENI DA NIKOME NISMO ZANIMLJIVI, SVE DOK SE ZBOG NEČEGA NE NAĐEMO NA METI
U Srbiji nije potrebno mnogo podataka da bi neko bio pronađen. Dovoljno je ime, fotografija, mesto rada ili nekoliko objava na društvenim mrežama.
Upravo zato stručnjaci upozoravaju na opasnosti od doksovanja – neovlašćenog objavljivanja ličnih podataka na internetu, koje može dovesti do uznemiravanja, pretnji ili drugih oblika zloupotrebe. Istraživanje kompanije Kaspersky pokazalo je da je 5,4 odsto ispitanika bilo žrtva doksovanja, dok je gotovo 8,5 odsto prijavilo da je bilo izloženo digitalnom uhođenju.
S druge strane, većina ljudi nije svesna koliko podataka o sebi ostavlja na društvenim mrežama sve dok se nekome ne zameri ili ne postane meta organizovane kampanje.
– Doksovanje je mač sa dve oštrice – kaže Alen Habek iz kompanije Zequester. – Većina ljudi ponese se nekim događajem i misli da radi pravednu stvar. Ipak, to je agresija i napad na ljudski integritet. Jedno je ukazati na nečije objave ili profil na društvenoj mreži, a sasvim drugo tajno snimati osobu, otkrivati gde radi ili, još gore, gde živi.
Prema njegovim rečima, ljudi često veruju da nisu dovoljno važni da bi privukli nečiju pažnju, ali se situacija može promeniti veoma brzo.
– Svi smo uvereni da nikome nismo zanimljivi, sve dok se zbog nečega ne nađemo na meti. Zato je mudro ograničiti količinu ličnih podataka koje delimo javno. Istovremeno, treba imati na umu da smo danas svi međusobno povezani i da se svako može suočiti sa ovakvom vrstom napada, iz bilo kog razloga – upozorava Habek.
Stalkerware – tajni nadzor najopasniji
Među najopasnijim pretnjama je takozvani stalkerware – softver koji omogućava tajni nadzor mobilnih telefona. Ovi programi mogu da prate lokaciju korisnika, čitaju poruke, beleže pozive i pristupaju fotografijama, često bez znanja žrtve.
Prema podacima kompanije, tokom 2024. i 2025. godine više od 34.000 korisnika bilo je pogođeno stalkerware pretnjama, dok je ukupan broj žrtava u poslednjih pet godina dostigao 127.000 širom sveta.
– Budući da ovaj softver radi u pozadini i nije vidljiv korisniku, većina žrtava uopšte nije svesna da se svaki njihov korak i aktivnost nadziru – upozorila je Tatjana Šiškova, vodeća istraživačica bezbednosti u kompaniji Kaspersky. – Zato je važno znati kako prepoznati ovakve aktivnosti i šta učiniti ukoliko posumnjate da ste meta uhođenja.
Ova upozorenja dobijaju na značaju u svetlu novog izveštaja kompanije Kaspersky, koji pokazuje da je čak 45,7 odsto ispitanika širom sveta tokom prethodnih 12 meseci doživelo neki oblik zloupotrebe omogućene tehnologijom, dok samo trećina njih uopšte prepoznaje šta taj pojam znači.
Istraživanje kompanije Kaspersky pokazalo je da je zloupotreba omogućena tehnologijom mnogo rasprostranjenija nego što većina ljudi misli. Čak 45,7 odsto ispitanika širom sveta izjavilo je da je tokom prethodnih 12 meseci doživelo najmanje jedan oblik takve zloupotrebe, dok je samo 32 odsto navelo da zna šta pojam „zloupotreba posredstvom tehnologije“ uopšte znači.
– Zloupotreba omogućena tehnologijom još uvek nije široko prepoznata kao posebna kategorija nasilja. Nedostatak jasnoće znači da mnoga iskustva ostaju neimenovana, neprijavljena i bez odgovarajuće podrške – izjavila je dr Leoni Marija Tancer, vanredna profesorka na UCL Computer Science i rukovodilac Laboratorije za istraživanje roda i tehnologije.
Pod ovim pojmom podrazumeva se širok spektar ponašanja, od onlajn uznemiravanja i društvenog isključivanja do lažnog predstavljanja, sajber-uhođenja i neovlašćenog nadzora. Istraživanje je pokazalo da su osobe koje su bile izložene ovakvim zloupotrebama u proseku iskusile čak 2,7 različitih oblika digitalnog zlostavljanja. Najčešći oblici bili su namerno blokiranje ili isključivanje iz komunikacije radi nanošenja štete, kao i primanje uvredljivih poruka.
Posebnu zabrinutost izazivaju digitalno uhođenje i zloupotreba ličnih podataka. Prema podacima Kasperskyja, 8,5 odsto ispitanika bilo je žrtva digitalnog uhođenja, dok je 5,4 odsto doživelo doksovanje – neovlašćeno objavljivanje ličnih podataka na internetu. Istovremeno, stručnjaci su na forumima dark veba identifikovali rastuću ponudu usluga doksovanja i alata za nadzor.
Ivana Radoičić
