ЗЛОУПОТРЕБА ПОДАТАКА ОМОГУЋЕНА ТЕХНОЛОГИЈОМ
Ко су балкански шпијуни у дигиталној ери? СВИ СМО УВЕРЕНИ ДА НИКОМЕ НИСМО ЗАНИМЉИВИ, СВЕ ДОК СЕ ЗБОГ НЕЧЕГА НЕ НАЂЕМО НА МЕТИ
У Србији није потребно много података да би неко био пронађен. Довољно је име, фотографија, место рада или неколико објава на друштвеним мрежама.
Управо зато стручњаци упозоравају на опасности од доксовања – неовлашћеног објављивања личних података на интернету, које може довести до узнемиравања, претњи или других облика злоупотребе. Истраживање компаније Kaspersky показало је да је 5,4 одсто испитаника било жртва доксовања, док је готово 8,5 одсто пријавило да је било изложено дигиталном ухођењу.
С друге стране, већина људи није свесна колико података о себи оставља на друштвеним мрежама све док се некоме не замери или не постане мета организоване кампање.
– Доксовање је мач са две оштрице – каже Ален Хабек из компаније Zequester. – Већина људи понесе се неким догађајем и мисли да ради праведну ствар. Ипак, то је агресија и напад на људски интегритет. Једно је указати на нечије објаве или профил на друштвеној мрежи, а сасвим друго тајно снимати особу, откривати где ради или, још горе, где живи.
Према његовим речима, људи често верују да нису довољно важни да би привукли нечију пажњу, али се ситуација може променити веома брзо.
– Сви смо уверени да никоме нисмо занимљиви, све док се због нечега не нађемо на мети. Зато је мудро ограничити количину личних података које делимо јавно. Истовремено, треба имати на уму да смо данас сви међусобно повезани и да се свако може суочити са оваквом врстом напада, из било ког разлога – упозорава Хабек.
Stalkerware – тајни надзор најопаснији
Међу најопаснијим претњама је такозвани stalkerware – софтвер који омогућава тајни надзор мобилних телефона. Ови програми могу да прате локацију корисника, читају поруке, бележе позиве и приступају фотографијама, често без знања жртве.
Према подацима компаније, током 2024. и 2025. године више од 34.000 корисника било је погођено stalkerware претњама, док је укупан број жртава у последњих пет година достигао 127.000 широм света.
– Будући да овај софтвер ради у позадини и није видљив кориснику, већина жртава уопште није свесна да се сваки њихов корак и активност надзиру – упозорила је Татјана Шишкова, водећа истраживачица безбедности у компанији Kaspersky. – Зато је важно знати како препознати овакве активности и шта учинити уколико посумњате да сте мета ухођења.
Ова упозорења добијају на значају у светлу новог извештаја компаније Kaspersky, који показује да је чак 45,7 одсто испитаника широм света током претходних 12 месеци доживело неки облик злоупотребе омогућене технологијом, док само трећина њих уопште препознаје шта тај појам значи.
Истраживање компаније Kaspersky показало је да је злоупотреба омогућена технологијом много распрострањенија него што већина људи мисли. Чак 45,7 одсто испитаника широм света изјавило је да је током претходних 12 месеци доживело најмање један облик такве злоупотребе, док је само 32 одсто навело да зна шта појам „злоупотреба посредством технологије“ уопште значи.
– Злоупотреба омогућена технологијом још увек није широко препозната као посебна категорија насиља. Недостатак јасноће значи да многа искуства остају неименована, непријављена и без одговарајуће подршке – изјавила је др Леони Марија Танцер, ванредна професорка на UCL Computer Science и руководилац Лабораторије за истраживање рода и технологије.
Под овим појмом подразумева се широк спектар понашања, од онлајн узнемиравања и друштвеног искључивања до лажног представљања, сајбер-ухођења и неовлашћеног надзора. Истраживање је показало да су особе које су биле изложене оваквим злоупотребама у просеку искусиле чак 2,7 различитих облика дигиталног злостављања. Најчешћи облици били су намерно блокирање или искључивање из комуникације ради наношења штете, као и примање увредљивих порука.
Посебну забринутост изазивају дигитално ухођење и злоупотреба личних података. Према подацима Kasperskyја, 8,5 одсто испитаника било је жртва дигиталног ухођења, док је 5,4 одсто доживело доксовање – неовлашћено објављивање личних података на интернету. Истовремено, стручњаци су на форумима дарк веба идентификовали растућу понуду услуга доксовања и алата за надзор.
Ивана Радоичић
