VEŠTAČKA INTELIGENCIJA UZROK MENTALNIH PROBLEMA: Nova bolest – AI indukovana psihoza
Istraživači upozoravaju na to da AI može produbiti psihotične obrasce jer, za razliku od televizije ili radija, nudi interaktivnu, personalizovanu komunikaciju koja utiče na mentalno zdravlje
Naoružana telefonom i naočarima, Kendra je počela da snima TikTok klipove sa ciljem da razobliči psihijatra za koga veruje da joj je naneo nepravdu. Dane je provodila ispred kamere, odgovarajući pratiocima uživo. Video-snimci su postali viralni, a Kendra je u njima govorila o svom psihijatru koji joj je propisivao terapiju za ADHD putem mesečnih Zum sastanaka. Tvrdila je da se zaljubila u njega, slala mu emocionalne mejlove i čak odbila lečenje nakon saobraćajne nesreće, kako ne bi propustila zakazani razgovor. Takođe, razlog za gotovo 24-časovno emitovanje videa i lajvova bila je nada da će ih njen psihijatar videti i priznati ljubav. Jer, Kendra je bila uverena da i on deli njena osećanja, iako nikada nije dao direktan znak, naprotiv. Ipak, smatra ona, video je da ga voli, a nije prekinuo kontakt, što je za nju bilo dovoljno da poveruje da uzvraća njena osećanja. To joj je potvrdio i Henri – veštačka inteligencija s kojim je razmenjivala utiske, probleme i savete.
Kendra je skoro godinu dana posle prvih videa, koji su u međuvremenu postali viralni, predstavila Henrija, svog AI saputnika, virtuelnog sagovornika sa kojim je počela da komunicira krajem 2024. godine. Tvrdila je da joj Henri pomaže da razjasni emocije i potvrđuje njeno uverenje da je psihijatar zaljubljen u nju. Kada je počela da strimuje razgovore s Henrijem, pratioci su je upozoravali da pati od „AI-indukovane psihoze“. Ona je to negirala, ali njeni klipovi su pokrenuli debatu o novom fenomenu — psihološkim poremećajima, podstaknutim AI tehnologijom.
AI najveća mentalna promena koja nam se desila
Stručnjaci upozoravaju da je društvo ušlo u masovni, nekontrolisani eksperiment, bez dovoljno istraživanja o dugoročnim efektima.
- Mi se trudimo da razumemo promene koje proizvodi veštačka inteligencija jer mi moramo da razumemo sam pojam veštačke inteligencije. Za mene, ona je najveća mentalna promena koja nas je zadesila. Veštačka inteligencija postoji samo 17 godina, ali je uticala na mnoge aspekte civilizacije, a još uvek ne znamo kako će ove promene uticati na naše umove. Ovaj novi način razmišljanja nama još nije poznat i mi uspostavljamo nove relacije s novom inteligencijom. Sada moramo da promenimo način razmišljanja u odnosu na ono kako smo razmišljali vekovima – rekla je nedavno za Dnevnik Lilijan Akosta, osnivačica i direktorka kompanije Thinker Soul, konsultantske firme koja primenjuje etiku, kritičko mišljenje i filozofiju kako bi pomogla kompanijama da prođu kroz digitalnu transformaciju.
Stručnjaci ističu da su napredni AI modeli posebno problematični jer imitiraju empatiju, slažu se sa svime što korisnik iskaže, potvrđujući njegove stavove, što može pojačati zablude i zbunjenost, dovesti ljude do toga da sami sebi postavljaju dijagnoze i prestanu da posećuju lekara i piju lekove. Postoje zabeleženi slučajevi ljudi koji veruju da je AI svestan, da ima emocije, pa čak i „dušu“. Neki razvijaju duhovne i erotomanične fantazije, uvereni da ih AI podržava i razume.
Istraživači upozoravaju na to da AI može produbiti psihotične obrasce jer, za razliku od televizije ili radija, nudi interaktivnu, personalizovanu komunikaciju koja utiče na mentalno zdravlje.
U današnje vreme opšte usamljenosti, AI je uvek tu da sasluša korisnika, slaže se s njim, rečenice često počinje imenom korisnika, odgovarajućim smajlijem i frazom „drago mi je da si se javio/la“ ili „slažem se s tobom“.
U takvoj situaciji veoma je teško zadržati zdrav razum i imati stalno na umu da je u pitanju običan program, sastavljen od nula i jedinica.
Problem je i u tome što mnogi ljudi nemaju pristup adekvatnoj psihijatrijskoj nezi i u AI pronalaze jedini „siguran“ prostor za razgovor. Međutim, dugotrajno oslanjanje na AI može dovesti do „kognitivnog duga“ — smanjene pažnje, memorije i kritičkog mišljenja.
Na kraju je i sama Kendra privremeno prestala da komunicira s Henrijem i posvetila se ljudima koji je podržavaju. I dalje veruje da ne pati od AI psihoze, ali priznaje da fenomen postoji i da ga prati.
Stručnjaci upozoravaju da je najveća zabluda uverenje da AI može biti „živ“. U stvarnosti, reč je o matematičkom modelu koji predviđa šta želimo da čujemo, a opasnost nastaje kada mu ljudi pripisuju osobine čoveka i počinju da mu veruju.
I. Radoičić