AFRIČKA KUGA SVINJA ŽESTOKO UDARILA NA LOVNI TURIZAM Domaća lovišta trpe posledice opasne životinjske zaraze
Lovstvo je privredna delatnost koja podrazumeva gajenje, zaštitu i korišćenje divljači, uređenje i opremanje lovišta i način korišćenja prostora u skladu s principima ekološke ravnoteže i održivog razvoja.
Ova delatnost od posebnog je društvenog interesa i značaja u funkciji održivog i racionalnog lova, sa specifičnim odnosom prema divljači i prirodi s lovnim privređivanjem, zaštitom i unapređenjem staništa i životne sredine i usko je povezana s lovnim turizmom.
Po rečima izvršnog direktora JP „Vojvodinašume” dr Branislava Stankova, lovni turizam je turizam posebnih odlika i sobom nosi značajan finasijski efekat.
- Bez razvoja lovstva nema ni razvoja lovnog turizma. Lovstvo je specifična privredna delatnost u koju se mora ulagati jer u suprotnom nema ni razvoja ni napretka ni unapređenja u ovoj oblasti - kaže Stankov. - Situacija u domaćem lovnom turizmu sada je veoma loša jer je, kao i većina zemalja Jugoistočne Evrope, Srbija pogođena afričkom kugom svinja, koja je desetkovala fond divljih svinja. Situacija dugoročno nije dobra, a uz objektivne razloge za to, ima i onih koji koji ne bi trebalo da postoje, a tu, pre svega, mislim na to da je potrebno usaglašavanje domaćih propisa u oblastima lovstva, veterine i zaštite životne sredine s međunarodnim, a potrebno je i da nadležni državni organi zaista preduzmu prave korake u pravcu rešavanja tih problema u korist svih.
On ukazuje da su dve najznačajnije divlje vrste u Srbiji - obični jelen, kojeg je više u lovištima u Vojvodini i strateški put JP „Vojvodinašume” je da se kroz selekciju i genetsko unapređenje populacije običnog jelena ona unapredi i poveća i divlja svinja, koja je većinski u lovištima u centralnoj Srbiji.
- Divlja svinja je glavna i biološka i ekonomska lovna vrsta u Srbiji. Međutim, zbog afričke kuge svinja, ova divljač je na minimumu ili ispod minimuma i odavno više nije komercijalna vrsta. Pre afričke kuge u Srbiji je u naturalnim planovima izvršenja divlja svinja zauzimala oko 55 odsto učešća, dok je njeno učešće u ukupnim prihodina bilo 50 odsto. Divlja svinja ekonomski je manje vredna, odnosno jelenska divljač je skuplja, ali je sada ostao samo jelen i za domaće i inostrano tržište, dok je raspoloživost ostale diljači veoma mala - ističe Srankov.
Lovišta na 109.824 hektara
JP „Vojvodinašume” gazduje sa 17 šumskih lovišta posebne namene na području AP Vojvodine. Od 17 lovišta, 16 su ravničarska, a jedno je brdsko-planinsko lovište (Vršačke planine). Ukupna površina lovišta je 109.824 hektara, od kojih je 27.298 hektara u ograđenim lovištima i ograđenim delovima lovišta, dok su na 82.526 hektara lovišta u slobodnoj prirodi, takozvana otvorena lovišta.
U tim lovištima se gazduje, pre svega, krupnom divljači, od kojih se izdvajaju, po svom biološkom i ekonomskom značaju, dve glavne autohtone vrste - obični jelen i divlja svinja, zatim dolazi srneća divljač i dve alohtone ekonomski manje značajne vrste jelen lopatar i muflon.
Po njegovim rečima, od 2018. godine pa do 2020. godine avansna uplata za lovačke grupe koje su išle u lov na divlju svinju, a to su, uglavnom, bili lovci iz Španije i Engleske, dostizala je iznos od oko milon evra.
- Praktično, lov na ovu vrstu divljači u Srbiji više ne postoji, pošto divlja svinja nije više lovna već biološka vrsta, fondovi su iscrpljeni i dok se ne nađe lek protiv afričke kuge, ne može se očekivati ništa bolje Kada bi to moglo biti, teško je prognozirati jer je period oporavka vrste veoma dug, ali je najoptimalnija prognoza oko 10 godina - od eventualnog pronalaska leka do podizanja populacije na odgovarjući nivo - kaže naš sagovornik.
Kako bi se nadomestio nedostatak divljači, JP „Vojovdinašume” radi supstituciju divlje svinje, odnosno nadomešćuje se divljač koja nedostaje nekom drugom vrstom divljači.
- Krenuli smo s uvozom muflona i jelena lopatara, ali je 2024. godine uvoz ove divljači zabranjen zbog slinavke i šapa. Što se tiče lova na sitnu divljač u Srbiji, i tu situacija nije dobra jer još uvek nisu harmonizovani domaći propisi u ovoj oblasti s propisima u Evropskoj uniji. U Srbiji postoje još dve atraktivne lovne vrste - balkanska divokoza i vuk. Kada je reč o divokozi, zbog malog broja jedinki ne može se očekivati veliki dolazak lovaca, a kad je o vuku reč, iznošenje krzna i lobanje nisu dozvoljeni.