АФРИЧКА КУГА СВИЊА ЖЕСТОКО УДАРИЛА НА ЛОВНИ ТУРИЗАМ Домаћа ловишта трпе последице опасне животињске заразе
Ловство је привредна делатност која подразумева гајење, заштиту и коришћење дивљачи, уређење и опремање ловишта и начин коришћења простора у складу с принципима еколошке равнотеже и одрживог развоја.
Ова делатност од посебног је друштвеног интереса и значаја у функцији одрживог и рационалног лова, са специфичним односом према дивљачи и природи с ловним привређивањем, заштитом и унапређењем станишта и животне средине и уско је повезана с ловним туризмом.
По речима извршног директора ЈП „Војводинашуме” др Бранислава Станкова, ловни туризам је туризам посебних одлика и собом носи значајан финасијски ефекат.
- Без развоја ловства нема ни развоја ловног туризма. Ловство је специфична привредна делатност у коју се мора улагати јер у супротном нема ни развоја ни напретка ни унапређења у овој области - каже Станков. - Ситуација у домаћем ловном туризму сада је веома лоша јер је, као и већина земаља Југоисточне Европе, Србија погођена афричком кугом свиња, која је десетковала фонд дивљих свиња. Ситуација дугорочно није добра, а уз објективне разлоге за то, има и оних који који не би требало да постоје, а ту, пре свега, мислим на то да је потребно усаглашавање домаћих прописа у областима ловства, ветерине и заштите животне средине с међународним, а потребно је и да надлежни државни органи заиста предузму праве кораке у правцу решавања тих проблема у корист свих.
Он указује да су две најзначајније дивље врсте у Србији - обични јелен, којег је више у ловиштима у Војводини и стратешки пут ЈП „Војводинашуме” је да се кроз селекцију и генетско унапређење популације обичног јелена она унапреди и повећа и дивља свиња, која је већински у ловиштима у централној Србији.
- Дивља свиња је главна и биолошка и економска ловна врста у Србији. Међутим, због афричке куге свиња, ова дивљач је на минимуму или испод минимума и одавно више није комерцијална врста. Пре афричке куге у Србији је у натуралним плановима извршења дивља свиња заузимала око 55 одсто учешћа, док је њено учешће у укупним приходина било 50 одсто. Дивља свиња економски је мање вредна, односно јеленска дивљач је скупља, али је сада остао само јелен и за домаће и инострано тржиште, док је расположивост остале диљачи веома мала - истиче Сранков.
Ловишта на 109.824 хектара
ЈП „Војводинашуме” газдује са 17 шумских ловишта посебне намене на подручју АП Војводине. Од 17 ловишта, 16 су равничарска, а једно је брдско-планинско ловиште (Вршачке планине). Укупна површина ловишта је 109.824 хектара, од којих је 27.298 хектара у ограђеним ловиштима и ограђеним деловима ловишта, док су на 82.526 хектара ловишта у слободној природи, такозвана отворена ловишта.
У тим ловиштима се газдује, пре свега, крупном дивљачи, од којих се издвајају, по свом биолошком и економском значају, две главне аутохтоне врсте - обични јелен и дивља свиња, затим долази срнећа дивљач и две алохтоне економски мање значајне врсте јелен лопатар и муфлон.
По његовим речима, од 2018. године па до 2020. године авансна уплата за ловачке групе које су ишле у лов на дивљу свињу, а то су, углавном, били ловци из Шпаније и Енглеске, достизала је износ од око милон евра.
- Практично, лов на ову врсту дивљачи у Србији више не постоји, пошто дивља свиња није више ловна већ биолошка врста, фондови су исцрпљени и док се не нађе лек против афричке куге, не може се очекивати ништа боље Када би то могло бити, тешко је прогнозирати јер је период опоравка врсте веома дуг, али је најоптималнија прогноза око 10 година - од евентуалног проналаска лека до подизања популације на одговарјући ниво - каже наш саговорник.
Како би се надоместио недостатак дивљачи, ЈП „Војовдинашуме” ради супституцију дивље свиње, односно надомешћује се дивљач која недостаје неком другом врстом дивљачи.
- Кренули смо с увозом муфлона и јелена лопатара, али је 2024. године увоз ове дивљачи забрањен због слинавке и шапа. Што се тиче лова на ситну дивљач у Србији, и ту ситуација није добра јер још увек нису хармонизовани домаћи прописи у овој области с прописима у Европској унији. У Србији постоје још две атрактивне ловне врсте - балканска дивокоза и вук. Када је реч о дивокози, због малог броја јединки не може се очекивати велики долазак ловаца, а кад је о вуку реч, изношење крзна и лобање нису дозвољени.