КАРОЉ ЈЕ ЈЕДИНИ У СРБИЈИ КОЈИ ЈЕ КОЛЕКЦИОНАР И СОДАР Сања да отвори музеј содарства у Сомбору, у својој колекцији има преко 600 флаша за овај напитак! Погледајте који су му НАЈДРАГОЦЕНИЈИ
Некада је свако село имало содара. Сода вода се прво почела производити у апотекама, средином 19. века, а користила се за пробаву. Крајем истог века, када је кренула експанзија фабрика, сода вода се сели у содаре.
У Сомбору још увек има содара, а Карољ Резичка је један од њих.
Али, оно што издваја Кароља од остатка содара јесте што је он колекционар флаша, машина и свега што је у вези са содарством.
-Некада је у Сомбору било чак 12 содара. Сваки содар је имао свој реон, а у селима је било један до два. Данас је остало свега два сомборска содара. Мој отац је 1988. године отворио содару, а тада смо били шести- прича за РТВ.
Резичкина колекција има преко 600 примерака флаша за соду воду, које су с краја 19. века и прве четвртине 20. века. Међутим, једна је веома посебна.
-То је сомборска флаша, као локалпатриота, прво срцу је сомборска боца. Врло је ретка јер се од горе стиска и испушта сода вода из ње. Једну једину такву имам. Натпис је „Јарош Густав је имао боцу у Сомбору“, а ми сви староседеоци знамо да Сомбор воду добија са Јарош салаша, где су бушени први артерски бунари- објашњава саворник РТВ.
Црвене флаше су права реткост, а овај содар има пет.
-Коштале су дупло скупље од зелених и плавих боца. Содари то нису могли да приуште. Параћинска стаклара је радила флаше, али и стакларе на територији некадашње Аустроугарске. Јако има мало по мом сазнању содара који су и колекционари. Ја сам у Србији једини који је и содар и колекционар, ја мислим- истакао је.
Овај Сомборац нагласио је да има велики сан који ће остварити до пролећа, а то је да направи музеј у својој старој производњи, који ће моћи да посете сви.