CENE LETE U NEBO! Evo kako građani mogu da ZARADE na poskupljenju KAFE, KAKAA i ZLATA
Kakao, kafa, nafta, zlato, bakar i aluminijum odavno nisu samo sirovine koje pokreću proizvodnju i određuju cenu svakodnevnih proizvoda.
Na svetskim berzama one predstavljaju važnu investicionu klasu čija kretanja pažljivo prate investitori, centralne banke, proizvođači i trgovci širom sveta.
Maj je još jednom pokazao koliko robna tržišta mogu biti dinamična. Među najzapaženijim robama bio je kakao, čija je prosečna cena u odnosu na april porasla za oko 22 odsto. Rast su zabeležili i bakar, Brent nafta, aluminijum i robusta kafa, dok su pojedine robe, poput arabike, imale slabiji mesečni rezultat.
Ovakva kretanja pokazuju koliko su globalna tržišta osetljiva na klimatske uslove, geopolitičke prilike, potražnju, transportne tokove i promene u proizvodnji.
Za potrošače se rast cena najčešće primeti tek kada poskupe čokolada, kafa, gorivo ili proizvodi čija je proizvodnja povezana sa metalima i energentima. Za investitore, međutim, isti trendovi mogu predstavljati priliku za zaradu.
Kada cena određene robe raste, taj rast može da se odrazi i na vrednost investicija povezanih sa robnim tržištima. Zbog toga se robni fondovi sve češće pominju kao način da građani diverzifikuju svoju štednju i ne oslanjaju se isključivo na tradicionalne oblike čuvanja novca.
Umesto direktne kupovine fizičkog zlata, srebra, nafte, kafe ili kakaoa, investitor kroz fond dobija izloženost robnim tržištima posredstvom profesionalno vođenog portfolija.
Kako objašnjava Aleksandar Ivanović, portfolio menadžer jedne investicione kompanije iz Beograda, interesovanje za ovu vrstu ulaganja raste jer građani sve bolje razumeju značaj roba u savremenoj ekonomiji.
– Investitori sve više prepoznaju da robe imaju dvostruku ulogu. Sa jedne strane direktno utiču na troškove života, cenu hrane, energije, goriva i industrijskih proizvoda. Sa druge strane mogu biti važan deo investicionog portfolija, naročito u periodima povećane inflacije, geopolitičke neizvesnosti i promena na tradicionalnim finansijskim tržištima. Robni fondovi omogućavaju da se investitor ne oslanja samo na jednu vrstu imovine, već da deo kapitala usmeri ka tržištima koja imaju realnu ekonomsku osnovu i globalnu potražnju – kaže Ivanović.
Posebnu pažnju investitora privlače plemeniti metali i industrijske sirovine. Zlato se i dalje smatra sigurnim utočištem u vremenima krize, dok se bakar sve češće naziva metalom budućnosti zbog ključne uloge u energetskoj tranziciji, elektrifikaciji, infrastrukturi i razvoju novih tehnologija.
Njegova cena često se posmatra i kao pokazatelj očekivanja u pogledu globalnog ekonomskog rasta.
S druge strane, poljoprivredne robe poput kakaoa i kafe pokazuju koliko klimatski rizici, bolesti useva i poremećaji u lancima snabdevanja mogu brzo da promene tržišnu sliku. Kada ponuda oslabi, a potražnja ostane snažna, cene mogu naglo da porastu.
– Prednost fonda kao forme ulaganja je u tome što investitor ne mora samostalno da prati svaku robu, svaki geopolitički događaj ili promenu u lancima snabdevanja. Profesionalno upravljanje omogućava donošenje odluka na osnovu analize tržišta, odnosa rizika i prinosa i šire slike globalnih ekonomskih kretanja. To je posebno važno kod roba jer su veoma dinamične, ali upravo zbog toga mogu imati značajnu ulogu u diverzifikaciji portfolija – dodaje Ivanović.
Ipak, robna tržišta nisu bez rizika. Cene kakaoa, kafe, nafte, zlata ili bakra mogu i da rastu i da padaju, često pod uticajem faktora na koje investitori ne mogu da utiču. Zato se ulaganje u robne fondove ne posmatra kao kratkoročna potraga za brzom zaradom, već kao deo šire investicione strategije.
Činjenica da se sve više govori o robama kao investicionoj klasi pokazuje da se menja i način na koji građani razmišljaju o novcu. Štednja više nije samo novac koji miruje, već kapital koji se sve češće raspoređuje, štiti i ulaže u skladu sa velikim globalnim trendovima.
