ЦЕНЕ ЛЕТЕ У НЕБО! Ево како грађани могу да ЗАРАДЕ на поскупљењу КАФЕ, КАКАА и ЗЛАТА
Какао, кафа, нафта, злато, бакар и алуминијум одавно нису само сировине које покрећу производњу и одређују цену свакодневних производа.
На светским берзама оне представљају важну инвестициону класу чија кретања пажљиво прате инвеститори, централне банке, произвођачи и трговци широм света.
Мај је још једном показао колико робна тржишта могу бити динамична. Међу најзапаженијим робама био је какао, чија је просечна цена у односу на април порасла за око 22 одсто. Раст су забележили и бакар, Брент нафта, алуминијум и робуста кафа, док су поједине робе, попут арабике, имале слабији месечни резултат.
Оваква кретања показују колико су глобална тржишта осетљива на климатске услове, геополитичке прилике, потражњу, транспортне токове и промене у производњи.
За потрошаче се раст цена најчешће примети тек када поскупе чоколада, кафа, гориво или производи чија је производња повезана са металима и енергентима. За инвеститоре, међутим, исти трендови могу представљати прилику за зараду.
Када цена одређене робе расте, тај раст може да се одрази и на вредност инвестиција повезаних са робним тржиштима. Због тога се робни фондови све чешће помињу као начин да грађани диверзификују своју штедњу и не ослањају се искључиво на традиционалне облике чувања новца.
Уместо директне куповине физичког злата, сребра, нафте, кафе или какаоа, инвеститор кроз фонд добија изложеност робним тржиштима посредством професионално вођеног портфолија.
Како објашњава Александар Ивановић, портфолио менаџер једне инвестиционе компаније из Београда, интересовање за ову врсту улагања расте јер грађани све боље разумеју значај роба у савременој економији.
– Инвеститори све више препознају да робе имају двоструку улогу. Са једне стране директно утичу на трошкове живота, цену хране, енергије, горива и индустријских производа. Са друге стране могу бити важан део инвестиционог портфолија, нарочито у периодима повећане инфлације, геополитичке неизвесности и промена на традиционалним финансијским тржиштима. Робни фондови омогућавају да се инвеститор не ослања само на једну врсту имовине, већ да део капитала усмери ка тржиштима која имају реалну економску основу и глобалну потражњу – каже Ивановић.
Посебну пажњу инвеститора привлаче племенити метали и индустријске сировине. Злато се и даље сматра сигурним уточиштем у временима кризе, док се бакар све чешће назива металом будућности због кључне улоге у енергетској транзицији, електрификацији, инфраструктури и развоју нових технологија.
Његова цена често се посматра и као показатељ очекивања у погледу глобалног економског раста.
С друге стране, пољопривредне робе попут какаоа и кафе показују колико климатски ризици, болести усева и поремећаји у ланцима снабдевања могу брзо да промене тржишну слику. Када понуда ослаби, а потражња остане снажна, цене могу нагло да порасту.
– Предност фонда као форме улагања је у томе што инвеститор не мора самостално да прати сваку робу, сваки геополитички догађај или промену у ланцима снабдевања. Професионално управљање омогућава доношење одлука на основу анализе тржишта, односа ризика и приноса и шире слике глобалних економских кретања. То је посебно важно код роба јер су веома динамичне, али управо због тога могу имати значајну улогу у диверзификацији портфолија – додаје Ивановић.
Ипак, робна тржишта нису без ризика. Цене какаоа, кафе, нафте, злата или бакра могу и да расту и да падају, често под утицајем фактора на које инвеститори не могу да утичу. Зато се улагање у робне фондове не посматра као краткорочна потрага за брзом зарадом, већ као део шире инвестиционе стратегије.
Чињеница да се све више говори о робама као инвестиционој класи показује да се мења и начин на који грађани размишљају о новцу. Штедња више није само новац који мирује, већ капитал који се све чешће распоређује, штити и улаже у складу са великим глобалним трендовима.
