ELEKTRONSKI PLAĆATI NAMETE, UBRZATI UPIS U KATASTAR I LEGALIZACIJU Ovo je deset prioriteta za Vladu Srbije iz „Sive knjige 17”
Elektronsko plaćanje neporeskih nameta, uspostavljanje eKartona, eBolovanja i eNovčanika, kao i uređenje fleksibilnih oblika rada, digitalizacija ozakonjenja i brži upis u katastar, uvođenje depozitnog sistema i CBAM mehanizma po ugledu na EU i liberalizacija deviznog poslovanja, 10 su ključnih prioriteta nove „Sive knjige 17” i preporuke su novoj Vladi Srbije za ubrzanje reformi i modernizaciju države.
Kako je saopštila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), to je istaknuto na 19. godišnjoj skupštini NALED-a, na kojoj je predstavljeno 17. izdanje „Sive knjige”, koja sadrži 100 preporuka za veću predvidivost i bolje uslove poslovanja, a što je u ovom trenutku naročito važno ne samo za privredu, već i državu i građane.
U odnosu na uobičajenih 12 preporuka godišnje, institucije su od prethodnog izdanja delimično ispunile samo dve – u energetici i poljoprivredi
Predsednik Izvršnog odbora NALED-a i direktor Asseco SEE Dejan Đokić, govoreći na predstavljanju, istakao je da su prethodni period obeležila turbulentna dešavanja na domaćem i međunarodnom planu, koja su preusmerila fokus sa privrednih reformi na rešavanje drugih problema.
„Svi zajedno osećamo da je reformski proces usporen i to pokazuju i brojke. U odnosu na uobičajenih 12 preporuka godišnje, institucije su od prethodnog izdanja delimično ispunile samo dve - u energetici i poljoprivredi. Započet je rad na još 11, od kojih bismo posebno istakli reformu parafiskala”, rekao je Đokić.
U saopštenju se dodaje da je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović kazala da u situaciji izrazite polarizacije u društvu i svih izazova u zemlji i svetu pred kojima se nalazi Srbija, uloga NALED-a, kao nezavisnog udruženja koje traje već skoro dve decenije, kao i fokus rada ostaju nepromenjeni, a to su, kako je naglasila, javno-privatni dijalog, konstruktivna kritika, privredne reforme zasnovane na analizama i podacima, digitalizacija kao način da se postigne puna transparentnost, efikasnost i odgovornost institucija.
U saopštenju se naglašava da je potpredsednica Upravnog odbora NALED-a i direktorka „Triglav internacionala” Stanka Pejanović kazala da će NALED ove godine posebnu pažnju posvetiti temi ravnopravnosti i ekonomskom osnaživanju žena, jer, kako je dodala, nema održivog napretka ako se ignoriše polovina potencijala, a to su žene.
Zakonodavstvo ključno
Po oceni članova NALED-a, prvi cilj treba da bude kvalitetnije zakonodavstvo, gde i rodna ravnopravnost ima važno mesto, rekla je Stanka Pejanović.
„Dopunićemo našu ‘Sivu knjigu’ ključnim preporukama za ekonomsko osnaživanje žena, poput izjednačavanja prava preduzetnica sa zaposlenim majkama. Svaka reforma mora proći test da li koristi i ženama i muškarcima, odnosno da li obezbeđuje jednake šanse”, rekla je Pejanović.
„Želimo da preporuke ‘Sive knjige’ propustimo kroz filter rodne ravnopravnosti i postaramo se da reforme za koje se zalažemo obezbeđuju jednake šanse za sve. Podržaćemo žene da podignu svoj biznis na viši nivo kroz mentorstvo i dodelu grantova”, poručila je Pejanović. Britanski ambasador u Srbiji Edvard Ferguson, koji je, kako piše u saopštenju, kazao da u borbi za ravnopravno društvo podršku NALED-u pruža ambasada Britanije kroz projekat „Snažne i važne”, koji se bavi podsticanjem ženskog preduzetništva, uklanjanjem administrativnih barijera, ali i stereotipa koji često ometaju žene u postizanju vodećih pozicija u društvu.
„U vremenu kada je polarizacija postala svakodnevnica, postojanje jednog nezavisnog, stručnog tela koje povezuje sve aktere predstavlja istinsku vrednost koju treba negovati. U trenutku kada globalni ekonomski rast usporava, organizacije poput NALED-a postaju ključne kao izvori inovacija, ideja i ohrabrenja za ubrzane reforme koje jačaju temelje ekonomije”, rekao je Ferguson.