JOŠ UVEK PLAĆAMO DUGOVE TITOVE JUGOSLAVIJE: Srbiji ostalo 815,86 miliona evra kredita SFRJ, EVO DO KADA ĆEMO GA ISPLAĆIVATI

Mogao si da spavaš na klupi, svako je mogao da kupi kola, dobije stan, svi su išli na more i u planine. Jedino čega se u ovoj "idili" ne sećaju je odakle pare za sve to?

Iz kredita! Skupih kredita! Ko će da ih vraća? Pa, ludi Srbi! Prema zvaničnim podacima Narodne banke Srbije (NBS) trebaće nam još punih 16 godina da se ratosiljamo zajmova iz "zlatnog vremena" Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije!

Krenimo redom. Prema stanju na dan - 30. septembar 2025. godine iz vremena bivše SFRJ, Srbija mora da izmiri još 815,86 miliona evra prema stranim poveriocima. Ovo su zvanični podaci NBS i ovo su preostali troškovi koje je naša država preuzela iz vremena "bratstva i jedinstva". A, dosad smo se naplaćali milijardi i milijardi ovih repova iz prošlosti iz Titove ere!

Naime, javni dug koji je Srbija nasledila od SFRJ iznosio je oko 8,82 milijarde evra, od čega je dug prema Pariskom klubu poverilaca iznosio 4,19 milijardi evra, Londonskom klubu poverilaca 2,58 milijardi, Svetskoj banci (IBRD) 1,81 milijardu i Evropskoj uniji 223 miliona evra, koliko su iznosile obaveze prema EIB-u.

Obaveze prema Londonskom klubu smo izmirili prošle godine, a ostalo nam je, prema podacima NBS, da namirimo još troje poverilaca - Svetsku banku, državu Kuvajt i pomenuti Pariski klub. Poslednji evro ćemo potrošiti 2041. godine!

Zvanični podaci NBS kažu da po obavezama iz vremena SFRJ najviše dugujemo Svetskoj banci. U utorak 30. septembra iznos je 343,28 miliona i reč je o reprogramiranim kreditima. Slede obaveze prema Pariskom klubu od 290,35 miliona evra, dok Kuvajtu dođemo još 144,15 miliona evra!

Najpre ćemo izmiriti dug Svetskoj banci. Kako su nam rekli u NBS to bi trebalo da se završi za šest godina, odnosno 2031. godine. Još tri godine ćemo namirivati Kuvajćane. Njihovu državu bi trebalo da isplatimo 2034. godine. I na kraju dolazi Pariski klub. Iz NBS su nam potvrdili da je rok da ovaj klub odjavimo daleke 2041. godine.

I kada zanemarimo političke posledice - krvarenje za zajedničku državu i u Prvom, ali i u Drugom svetskom ratu iz kojeg je Tito izašao kao pobednik. Pretrpljeni genocid na teritoriji tzv. Nezavisne Države Hrvatske. Potom etnička čišćenja iz Hrvatske, Federacije BiH i Kosova... i ekonomski nas je vladavina "najvećeg sina naših naroda i narodnosti" skupo koštala. I još će da košta!

Zaključak se može izvući iz stihova nastalih tokom kolektivizacije, odnosno vremena kada su, između ostalog, Titovi komunisti otimali privatno poljoprivredno zemljište:

"Druže Tito, diko naša, tebi žito, nama šaša"!

Pauza tokom sankcija

Obaveze prema stranim kreditorima od maja 1992. do aprila 2002, odnosno u periodu primene međunarodnih ekonomskih sankcija, pa do dospeća prve rate duga po novim regulisanim obavezama nisu otplaćivane. U periodu od 2001. do 2005. Republika Srbija zaključila je s kreditorima Pariskog i Londonskog kluba i Svetskom bankom (IBRD) sporazume o regulisanju pripadajućeg dela obaveza bivše SFRJ, dok je za obaveze prema EIB potpisala sporazum sa Evropskom unijom.

Novosti.rs