ЈОШ УВЕК ПЛАЋАМО ДУГОВЕ ТИТОВЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ: Србији остало 815,86 милиона евра кредита СФРЈ, ЕВО ДО КАДА ЋЕМО ГА ИСПЛАЋИВАТИ

Могао си да спаваш на клупи, свако је могао да купи кола, добије стан, сви су ишли на море и у планине. Једино чега се у овој "идили" не сећају је одакле паре за све то?

Из кредита! Скупих кредита! Ко ће да их враћа? Па, луди Срби! Према званичним подацима Народне банке Србије (НБС) требаће нам још пуних 16 година да се ратосиљамо зајмова из "златног времена" Социјалистичке Федеративне Републике Југославије!

Кренимо редом. Према стању на дан - 30. септембар 2025. године из времена бивше СФРЈ, Србија мора да измири још 815,86 милиона евра према страним повериоцима. Ово су званични подаци НБС и ово су преостали трошкови које је наша држава преузела из времена "братства и јединства". А, досад смо се наплаћали милијарди и милијарди ових репова из прошлости из Титове ере!

Наиме, јавни дуг који је Србија наследила од СФРЈ износио је око 8,82 милијарде евра, од чега је дуг према Париском клубу поверилаца износио 4,19 милијарди евра, Лондонском клубу поверилаца 2,58 милијарди, Светској банци (ИБРД) 1,81 милијарду и Европској унији 223 милиона евра, колико су износиле обавезе према ЕИБ-у.

Обавезе према Лондонском клубу смо измирили прошле године, а остало нам је, према подацима НБС, да намиримо још троје поверилаца - Светску банку, државу Кувајт и поменути Париски клуб. Последњи евро ћемо потрошити 2041. године!

Званични подаци НБС кажу да по обавезама из времена СФРЈ највише дугујемо Светској банци. У уторак 30. септембра износ је 343,28 милиона и реч је о репрограмираним кредитима. Следе обавезе према Париском клубу од 290,35 милиона евра, док Кувајту дођемо још 144,15 милиона евра!

Најпре ћемо измирити дуг Светској банци. Како су нам рекли у НБС то би требало да се заврши за шест година, односно 2031. године. Још три године ћемо намиривати Кувајћане. Њихову државу би требало да исплатимо 2034. године. И на крају долази Париски клуб. Из НБС су нам потврдили да је рок да овај клуб одјавимо далеке 2041. године.

И када занемаримо политичке последице - крварење за заједничку државу и у Првом, али и у Другом светском рату из којег је Тито изашао као победник. Претрпљени геноцид на територији тзв. Независне Државе Хрватске. Потом етничка чишћења из Хрватске, Федерације БиХ и Косова... и економски нас је владавина "највећег сина наших народа и народности" скупо коштала. И још ће да кошта!

Закључак се може извући из стихова насталих током колективизације, односно времена када су, између осталог, Титови комунисти отимали приватно пољопривредно земљиште:

"Друже Тито, дико наша, теби жито, нама шаша"!

Пауза током санкција

Обавезе према страним кредиторима од маја 1992. до априла 2002, односно у периоду примене међународних економских санкција, па до доспећа прве рате дуга по новим регулисаним обавезама нису отплаћиване. У периоду од 2001. до 2005. Република Србија закључила је с кредиторима Париског и Лондонског клуба и Светском банком (ИБРД) споразуме о регулисању припадајућег дела обавеза бивше СФРЈ, док је за обавезе према ЕИБ потписала споразум са Европском унијом.

Novosti.rs