KO NIJE PRIJAVIO NEKRETNINU MOŽE DA OSTANE BEZ UPISA Važni rokovi ističu 24. oktobra 2026. i 1. maja 2028. godine
Građani koji nisu u redovnom roku prijavili nepokretnost u postupku „Svoj na svome“ ne gube automatski pravo svojine, ali bi mogli da ostanu bez mogućnosti da ga upišu po pojednostavljenoj proceduri. Posebno su osetljivi slučajevi u kojima je kuća izgrađena na parceli koja se vodi na drugu osobu.
Držalac nepokretnosti nije isto što i njen vlasnik. To što neko godinama koristi kuću ili plaća porez ne znači samo po sebi da je stekao pravo svojine, objašnjava za „Biznis“ advokatica Tijana Vladisavljević.
Držalac ima faktičku vlast nad nepokretnošću, dok vlasnik ima pravo da je drži, koristi i njome raspolaže. Držalac može biti i zakupac, pa ni dugogodišnje korišćenje i plaćanje zakupnine ili poreza ne dovode automatski do sticanja vlasništva.
Naknadne prijave do 24. oktobra
Postupak „Svoj na svome“ osmišljen je kako bi se omogućio upis faktičkih vlasnika velikog broja objekata za koje ranije nisu bili ispunjeni uslovi za uredan upis. Ipak, lica koja su u katastru zavedena kao držaoci neće automatski postati vlasnici.
Oni koji su propustili redovan rok mogu da podnesu naknadnu prijavu do 24. oktobra 2026. godine, ali samo ako dokažu da to ranije nisu učinili iz opravdanih razloga.
Kao mogući razlozi navode se bolest ili povreda, bolest ili smrt člana uže porodice, viša sila, tehnički problemi, boravak u inostranstvu i druge okolnosti na koje podnosilac nije mogao da utiče.
Nije dovoljno samo navesti razlog, već je neophodno priložiti i dokaz. Prijava se može podneti elektronski, preko aplikacije „Svoj na svome“, ili na šalterima Pošte Srbije.
Prelomni rok je 1. maj 2028. godine
Za držaoce nepokretnosti važan je i 1. maj 2028. godine. Ako do tada ne budu ispunjeni zakonski uslovi za upis prava svojine, katastar će po službenoj dužnosti izbrisati svojstvo držaoca i državinu.
Problem je naročito složen ako je kuća podignuta na tuđoj privatnoj parceli. Zakon u tom slučaju predviđa da držalac u roku od pet godina reši svojinske odnose na zemljištu. Ako to ne učini, vlasnik parcele može da zatraži uklanjanje objekta.
Kada držalac ipak može da upiše kuću
Poseban izuzetak postoji kada je držalac u vreme gradnje imao pravni osnov za korišćenje zemljišta koji je kasnije prestao. Za upis je potrebno i da u objektu živi najmanje 20 godina, da je porez plaćao najmanje deset godina bez prekida, da nije doneto rešenje o rušenju i da nema drugu nekretninu koja mu služi za stanovanje.
Ako su ovi uslovi ispunjeni, moguće je upisati svojinu na objektu, ali se imovinskopravni odnosi na zemljištu moraju rešiti u narednih pet godina. U suprotnom, pitanje vlasništva najčešće će morati da se rešava pred sudom.
Objekat može biti upisan na vlasnika parcele
Za objekat koji nije prijavljen, a ne pripada kategoriji nepokretnosti koje se upisuju u korist Republike Srbije, zakon predviđa upis vlasništva u korist vlasnika zemljišta na kojem se objekat nalazi.
To može stvoriti dodatne probleme ako se parcela vodi na drugu osobu, više suvlasnika, preminulo lice ili naslednike koji nisu dostupni ili žive u inostranstvu.
Držalac koji smatra da ima pravo na takvom objektu moraće da ga dokaže drugim pravnim putem, najčešće u sudskom postupku. Upis vlasnika zemljišta kao vlasnika objekta, ipak, ne isključuje pravo trećih lica da traže svojinsku zaštitu i naknadu štete.
