Loša kreditna istorija nije kraj EVO ŠTA BANKE TRAŽE DA BISTE PONOVO DOBILI KREDIT
To je slučaj i čitaoca koji se obratio redakciji Kamatike. Sa mesečnom platom od oko 87.000 dinara već otplaćuje dva kredita, sa ukupnim preostalim dugom od 240.000 dinara, a hitno mu je potreban novi kredit u iznosu od 250.000 do 300.000 dinara.
Mnogi građani u Srbiji danas imaju potrebu za dodatnim finansiranjem, bilo zbog nepredviđenih troškova, zdravstvenih razloga ili porodičnih situacija. Međutim, kada se u međuvremenu nakupi nekoliko kredita i pojave se kašnjenja u otplati, banke postaju znatno opreznije.
Njegov problem je loša kreditna istorija usled čestih kašnjenja. Banke takve zahteve uglavnom odbijaju uz obrazloženje – „neuredna kreditna istorija“.
Da li postoji rešenje za lošu kreditnu istoriju?
Banke pre svega gledaju urednost otplate. U procesu kreditnog ocenjivanja najvažniji faktor nije visina plate, niti broj prethodnih kredita, već redovna otplata rata. Česta kašnjenja, čak i od nekoliko dana, ulaze u kreditni izveštaj i mogu umanjiti šanse za novi kredit i do godinu dana.
Prema praksi banaka, neophodno je najmanje šest do dvanaest meseci uredne otplate bez ikakvog kašnjenja da bi klijent ponovo imao realne šanse za novo zaduženje ili refinansiranje.
Čitalac sa platom od 87.000 dinara mogao bi da podigne kredit sa maksimalnim iznosom rate koji banke obično dozvoljavaju od 30 do 40 odsto zarade, odnosno od 26.000 do 35.000 dinara mesečno. Objedinjavanje postojećeg duga od 240.000 dinara sa novim kreditom od 250.000 do 300.000 dinara značilo bi ukupno zaduženje do oko pola miliona dinara, što je, uz duži rok otplate, moguće uklopiti, ali isključivo uz urednu istoriju plaćanja.
Šta građani mogu da urade u slučaju loše kreditne istorije?
Stručnjaci savetuju sledeće korake:
– Ubuduće ne kasniti sa otplatom kredita – trajni nalog ili automatska uplata najbolja su zaštita
– Proveriti kreditni izveštaj kod Narodne banke Srbije – građani imaju pravo uvida u podatke koji se o njima vode
– Razgovarati sa bankom lično – onlajn aplikacije često automatski odbijaju zahteve, dok je u filijali moguće dobiti jasnije informacije o opcijama refinansiranja ili produženja roka otplate
– Biti oprezan sa „brzim“ kreditima – pozajmice van bankarskog sektora često nose visoke kamate i dodatne troškove
– Razmotriti alternative – pomoć porodice, poslodavčki avans ili manji iznos kredita mogu biti privremeno rešenje
Novi kredit u trenutku kada već postoji rizik od kašnjenja može dodatno pogoršati situaciju. Loša kreditna istorija ne znači trajnu „crnu listu“, ali podrazumeva period obavezne finansijske discipline. Redovnost otplate ključ je povratka poverenja banaka, a svako novo zaduženje treba pažljivo proceniti kako bi se izbegla dugoročna finansijska opterećenja.
