Лоша кредитна историја није крај ЕВО ШТА БАНКЕ ТРАЖЕ ДА БИСТЕ ПОНОВО ДОБИЛИ КРЕДИТ
То је случај и читаоца који се обратио редакцији Каматике. Са месечном платом од око 87.000 динара већ отплаћује два кредита, са укупним преосталим дугом од 240.000 динара, а хитно му је потребан нови кредит у износу од 250.000 до 300.000 динара.
Многи грађани у Србији данас имају потребу за додатним финансирањем, било због непредвиђених трошкова, здравствених разлога или породичних ситуација. Међутим, када се у међувремену накупи неколико кредита и појаве се кашњења у отплати, банке постају знатно опрезније.
Његов проблем је лоша кредитна историја услед честих кашњења. Банке такве захтеве углавном одбијају уз образложење – „неуредна кредитна историја“.
Да ли постоји решење за лошу кредитну историју?
Банке пре свега гледају уредност отплате. У процесу кредитног оцењивања најважнији фактор није висина плате, нити број претходних кредита, већ редовна отплата рата. Честа кашњења, чак и од неколико дана, улазе у кредитни извештај и могу умањити шансе за нови кредит и до годину дана.
Према пракси банака, неопходно је најмање шест до дванаест месеци уредне отплате без икаквог кашњења да би клијент поново имао реалне шансе за ново задужење или рефинансирање.
Читалац са платом од 87.000 динара могао би да подигне кредит са максималним износом рате који банке обично дозвољавају од 30 до 40 одсто зараде, односно од 26.000 до 35.000 динара месечно. Обједињавање постојећег дуга од 240.000 динара са новим кредитом од 250.000 до 300.000 динара значило би укупно задужење до око пола милиона динара, што је, уз дужи рок отплате, могуће уклопити, али искључиво уз уредну историју плаћања.
Шта грађани могу да ураде у случају лоше кредитне историје?
Стручњаци саветују следеће кораке:
– Убудуће не каснити са отплатом кредита – трајни налог или аутоматска уплата најбоља су заштита
– Проверити кредитни извештај код Народне банке Србије – грађани имају право увида у податке који се о њима воде
– Разговарати са банком лично – онлајн апликације често аутоматски одбијају захтеве, док је у филијали могуће добити јасније информације о опцијама рефинансирања или продужења рока отплате
– Бити опрезан са „брзим“ кредитима – позајмице ван банкарског сектора често носе високе камате и додатне трошкове
– Размотрити алтернативе – помоћ породице, послодавчки аванс или мањи износ кредита могу бити привремено решење
Нови кредит у тренутку када већ постоји ризик од кашњења може додатно погоршати ситуацију. Лоша кредитна историја не значи трајну „црну листу“, али подразумева период обавезне финансијске дисциплине. Редовност отплате кључ је повратка поверења банака, а свако ново задужење треба пажљиво проценити како би се избегла дугорочна финансијска оптерећења.
