Menja se zakon! KRAJ NEPLAĆENIM PRAKSAMA Mladi dobijaju najmanje 60 odsto zarade i ugovor

Dok diplomci i studenti masovno prolaze kroz različite oblike takozvanog „stručnog osposobljavanja“ i prakse, realnost na terenu često je podrazumevala neplaćeni rad, odsustvo socijalnih garancija i pravnu nesigurnost.

Da bi se to prevazišlo i, u skladu sa evropskim standardima, uredila ova oblast, pripremljen je Nacrt zakona o radnim praksama, koji je jedan od uslova Evropske komisije za pregovaračko poglavlje 19 Srbije.

Njegova sudbina je, nakon teških pregovora poslodavaca, sindikata i nevladinog sektora, sada u rukama Brisela, čija administracija treba da da završno mišljenje o predloženim rešenjima.

Prema saznanjima „Blic Biznisa“, početni korak je napravljen, jer su komentari na Nacrt početkom juna dostavljeni Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje ih je prosledilo ekspertima iz Grčke u okviru Tvining projekta „Podrška poboljšanju uslova rada i pripremi Republike Srbije za učešće na EURES-u“, radi stručne pomoći i usaglašavanja stavova.

To praktično znači da prepiska između Beograda i Brisela i dalje traje, iako su srpski akteri – poslodavci, sindikati i nevladine organizacije – usaglasili svoje stavove, uključujući i onaj o visini naknade od 60 odsto neto osnovne zarade za isti ili sličan posao za praktikante u određenoj firmi.

Na taj način realizovan je glavni cilj ovog zakona, kojim se radna praksa bitno razlikuje i od volontiranja i od klasičnog radnog odnosa.

Ključna novina – ugovor

Ključna novina je uvođenje Ugovora o radnoj praksi, kojim treba da se definišu prava i obaveze poslodavca i praktikanta, kako bi se stalo na put sivoj zoni u kojoj su oni tretirani kao besplatna radna snaga bez ikakve pravne zaštite.

Zakon ograničava i trajanje prakse na period od tri do šest meseci, čime bi trebalo da se spreči zloupotreba u kojoj su mladi mesecima, pa i godinama, držani na „večitim praksama“ bez šanse za stalno zaposlenje.

Uvodi se i jasna razlika u odnosu na dualno obrazovanje i obavezne stručne prakse u okviru visokoškolskih ustanova, dok se radna praksa definiše kao organizovano sticanje praktičnih znanja i veština kod poslodavca, uz mentorstvo.

U kategoriju praktikanata biće svrstane osobe koje imaju najmanje 15, a najviše 30 godina i nemaju prethodno radno iskustvo u istom zanimanju.

To je do sada predstavljalo veliki problem kod zasnivanja radnog odnosa, pa se, pored mentora, propisuje i izdavanje zvaničnog sertifikata o stečenim kompetencijama.

Praktikantima najmanje 60 odsto neto zarade

Sve ove novine trebalo bi da donesu značajne promene, ali su izazvale i oprečne reakcije sindikata, udruženja poslodavaca i organizacija civilnog društva.

Razlog za to su, između ostalog, zahtevi i standardi Brisela, koji su, kako se ocenjuje, strogi za srpske uslove, a neki i teško primenljivi, posebno kada je reč o visini novčane naknade za praktikante.

Upravo visina iznosa i obavezno uvođenje novčane naknade bili su najveći kamen spoticanja u radnim grupama ovog projekta između poslodavaca, sindikata i nevladinih organizacija.

Posle više meseci usaglašavanja stavova, postignut je dogovor da poslodavci budu dužni da praktikantima isplaćuju naknadu od najmanje 60 odsto neto osnovne zarade za isti ili sličan posao u njihovoj firmi, uz obavezno plaćanje doprinosa za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje.

Tokom javne rasprave, održane krajem prošle godine, Unija poslodavaca tražila je ustupke kada je reč o visini naknade za mala i srednja preduzeća, i to kroz uvođenje poreskih olakšica ili državnih subvencija.

Da li će se izjednačiti sa pripravničkim stažom?

Sindikati su smatrali da je naknada niska i da bi mogla da dovede do toga da redovne radnike zamene praktikanti.

Krovna organizacija mladih KOMS, koja je učestvovala u izradi rešenja, tražila je i izjednačavanje sa pripravničkim stažom, odnosno 80 odsto zarade, ali je prihvatila i 60 odsto, jer i to rešenje predstavlja istorijski pomak, s obzirom na to da je samo 14 odsto mladih do sada prošlo plaćenu praksu.

Očigledno je da nije bilo lako usaglasiti stavove više strana, što su za „Blic Biznis“ potvrdili i u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

„Tekst Nacrta zakona o radnoj praksi pripreman je od strane Radne grupe, koju su pored predstavnika državnih organa i civilnog društva činili i predstavnici socijalnih partnera, reprezentativni sindikati i udruženje poslodavaca. U saradnji sa ekspertima EU iz Grčke, u okviru Tvining projekta „Podrška poboljšanju uslova rada i pripreme Srbije za učešće u EURES-u“, ocenjeno je da je Nacrt usaglašen sa osnovnim elementima koji obezbeđuju kvalitet radnih praksi i standardima EU“, naveli su iz Ministarstva.

Kako su dodali, javna rasprava sprovedena je od 28. novembra do 18. decembra 2025. godine elektronskim putem, a predlozi su razmatrani na Radnoj grupi 26. decembra 2025. godine, kada je postignuta saglasnost o većini pitanja, osim visine naknade za obavljanje radne prakse.

Davanje mišljenja bilo je predmet i Socijalno-ekonomskog saveta 6. marta 2026. godine, a zbog različitih stavova sindikata i udruženja poslodavaca, nastavljen je sastanak članova SSSS, UGS „Nezavisnost“ i Unije poslodavaca Srbije 9. marta 2026. godine sa ministrom za rad.

„Tada su socijalni partneri postigli konsenzus o visini naknade za obavljanje radne prakse, što je i ugrađeno u Nacrt zakona, koji je 19. marta prosleđen Evropskoj komisiji na komentare“, navode iz Ministarstva.

Brisel dostavio mišljenje, čeka se odgovor Srbije

Iz Ministarstva su potvrdili i da su komentari Brisela na Nacrt zakona stigli početkom juna, kao i da Srbija priprema odgovor na njih.

„Tačno je da su komentari na Nacrt zakona o radnoj praksi iz Evropske komisije pristigli početkom juna, tačnije 4. juna. Ministarstvo ih je prosledilo ekspertima iz Grčke u okviru Tvining projekta „Podrška poboljšanju uslova rada i pripremi Republike Srbije za učešće na EURES-u“, radi stručne pomoći za odgovor Evropskoj komisiji i daljeg usaglašavanja Nacrta ovog dokumenta sa njihovim komentarima“, naveli su iz Ministarstva.

Njihovi predlozi biće razmotreni na sastanku sa ovim ministarstvom i članovima Radne grupe za izradu zakona iz redova socijalnih partnera i drugih zainteresovanih strana.

Donošenje ovog zakona je prioritet u strateškim dokumentima Vlade Republike Srbije, a cilj normativnog uređenja radne prakse je efikasan instrument za prekidanje takozvanog začaranog kruga neiskustva mladih koji nakon završetka školovanja nemaju radno iskustvo, koje je često uslov za zasnivanje radnog odnosa, navode iz resornog ministarstva.

Uređivanje radnih praksi u Srbiji, iako kasni, predstavlja važan korak ka uvođenju jasnijih pravila i zaštiti mladih na tržištu rada.

Ipak, uspešna primena zavisiće od sposobnosti države da napravi balans između pravne regulative EU i realnih ekonomskih mogućnosti domaće privrede.

Blic.rs