Мења се закон! КРАЈ НЕПЛАЋЕНИМ ПРАКСАМА Млади добијају најмање 60 одсто зараде и уговор

Док дипломци и студенти масовно пролазе кроз различите облике такозваног „стручног оспособљавања“ и праксе, реалност на терену често је подразумевала неплаћени рад, одсуство социјалних гаранција и правну несигурност.

Да би се то превазишло и, у складу са европским стандардима, уредила ова област, припремљен је Нацрт закона о радним праксама, који је један од услова Европске комисије за преговарачко поглавље 19 Србије.

Његова судбина је, након тешких преговора послодаваца, синдиката и невладиног сектора, сада у рукама Брисела, чија администрација треба да да завршно мишљење о предложеним решењима.

Према сазнањима „Блиц Бизниса“, почетни корак је направљен, јер су коментари на Нацрт почетком јуна достављени Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које их је проследило експертима из Грчке у оквиру Твининг пројекта „Подршка побољшању услова рада и припреми Републике Србије за учешће на ЕУРЕС-у“, ради стручне помоћи и усаглашавања ставова.

То практично значи да преписка између Београда и Брисела и даље траје, иако су српски актери – послодавци, синдикати и невладине организације – усагласили своје ставове, укључујући и онај о висини накнаде од 60 одсто нето основне зараде за исти или сличан посао за практиканте у одређеној фирми.

На тај начин реализован је главни циљ овог закона, којим се радна пракса битно разликује и од волонтирања и од класичног радног односа.

Кључна новина – уговор

Кључна новина је увођење Уговора о радној пракси, којим треба да се дефинишу права и обавезе послодавца и практиканта, како би се стало на пут сивој зони у којој су они третирани као бесплатна радна снага без икакве правне заштите.

Закон ограничава и трајање праксе на период од три до шест месеци, чиме би требало да се спречи злоупотреба у којој су млади месецима, па и годинама, држани на „вечитим праксама“ без шансе за стално запослење.

Уводи се и јасна разлика у односу на дуално образовање и обавезне стручне праксе у оквиру високошколских установа, док се радна пракса дефинише као организовано стицање практичних знања и вештина код послодавца, уз менторство.

У категорију практиканата биће сврстане особе које имају најмање 15, а највише 30 година и немају претходно радно искуство у истом занимању.

То је до сада представљало велики проблем код заснивања радног односа, па се, поред ментора, прописује и издавање званичног сертификата о стеченим компетенцијама.

Практикантима најмање 60 одсто нето зараде

Све ове новине требало би да донесу значајне промене, али су изазвале и опречне реакције синдиката, удружења послодаваца и организација цивилног друштва.

Разлог за то су, између осталог, захтеви и стандарди Брисела, који су, како се оцењује, строги за српске услове, а неки и тешко применљиви, посебно када је реч о висини новчане накнаде за практиканте.

Управо висина износа и обавезно увођење новчане накнаде били су највећи камен спотицања у радним групама овог пројекта између послодаваца, синдиката и невладиних организација.

После више месеци усаглашавања ставова, постигнут је договор да послодавци буду дужни да практикантима исплаћују накнаду од најмање 60 одсто нето основне зараде за исти или сличан посао у њиховој фирми, уз обавезно плаћање доприноса за пензијско, инвалидско и здравствено осигурање.

Током јавне расправе, одржане крајем прошле године, Унија послодаваца тражила је уступке када је реч о висини накнаде за мала и средња предузећа, и то кроз увођење пореских олакшица или државних субвенција.

Да ли ће се изједначити са приправничким стажом?

Синдикати су сматрали да је накнада ниска и да би могла да доведе до тога да редовне раднике замене практиканти.

Кровна организација младих КОМС, која је учествовала у изради решења, тражила је и изједначавање са приправничким стажом, односно 80 одсто зараде, али је прихватила и 60 одсто, јер и то решење представља историјски помак, с обзиром на то да је само 14 одсто младих до сада прошло плаћену праксу.

Очигледно је да није било лако усагласити ставове више страна, што су за „Блиц Бизнис“ потврдили и у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

„Текст Нацрта закона о радној пракси припреман је од стране Радне групе, коју су поред представника државних органа и цивилног друштва чинили и представници социјалних партнера, репрезентативни синдикати и удружење послодаваца. У сарадњи са експертима ЕУ из Грчке, у оквиру Твининг пројекта „Подршка побољшању услова рада и припреме Србије за учешће у ЕУРЕС-у“, оцењено је да је Нацрт усаглашен са основним елементима који обезбеђују квалитет радних пракси и стандардима ЕУ“, навели су из Министарства.

Како су додали, јавна расправа спроведена је од 28. новембра до 18. децембра 2025. године електронским путем, а предлози су разматрани на Радној групи 26. децембра 2025. године, када је постигнута сагласност о већини питања, осим висине накнаде за обављање радне праксе.

Давање мишљења било је предмет и Социјално-економског савета 6. марта 2026. године, а због различитих ставова синдиката и удружења послодаваца, настављен је састанак чланова СССС, УГС „Независност“ и Уније послодаваца Србије 9. марта 2026. године са министром за рад.

„Тада су социјални партнери постигли консензус о висини накнаде за обављање радне праксе, што је и уграђено у Нацрт закона, који је 19. марта прослеђен Европској комисији на коментаре“, наводе из Министарства.

Брисел доставио мишљење, чека се одговор Србије

Из Министарства су потврдили и да су коментари Брисела на Нацрт закона стигли почетком јуна, као и да Србија припрема одговор на њих.

„Тачно је да су коментари на Нацрт закона о радној пракси из Европске комисије пристигли почетком јуна, тачније 4. јуна. Министарство их је проследило експертима из Грчке у оквиру Твининг пројекта „Подршка побољшању услова рада и припреми Републике Србије за учешће на ЕУРЕС-у“, ради стручне помоћи за одговор Европској комисији и даљег усаглашавања Нацрта овог документа са њиховим коментарима“, навели су из Министарства.

Њихови предлози биће размотрени на састанку са овим министарством и члановима Радне групе за израду закона из редова социјалних партнера и других заинтересованих страна.

Доношење овог закона је приоритет у стратешким документима Владе Републике Србије, а циљ нормативног уређења радне праксе је ефикасан инструмент за прекидање такозваног зачараног круга неискуства младих који након завршетка школовања немају радно искуство, које је често услов за заснивање радног односа, наводе из ресорног министарства.

Уређивање радних пракси у Србији, иако касни, представља важан корак ка увођењу јаснијих правила и заштити младих на тржишту рада.

Ипак, успешна примена зависиће од способности државе да направи баланс између правне регулативе ЕУ и реалних економских могућности домаће привреде.

Блиц.рс