POTROŠAČI SVE VIŠE TROŠE NOVAC Nikolić: Globalna ekonomija otporna zbog ekonomskih mera zaštite koje primenjuju vlade; Biće neophodni povećani izdaci na zdravstvo zbog starenja

Ekonomista Goran Nikolić u analizi "Uspešnosti intervencionističkih politika ili kako su unapređenja kapitalizma dovela do manje kriza", ističe da je širom sveta, kreiranje ekonomskih politika unapređeno.

Potrošači širom sveta, uprkos lošim percepcijama, sve više troše.

Povezano s tim, ističe Nikolić, nije iznenađujuće što su investitori optimistični.

Srednjoročna (aprilska) projekcija MMF-a ukazuje da će globalna ekonomija rasti od 3,1 odsto  u periodu 2025-2030. godine.

Skoro su identične i julske projekcije ove organizacije, koje ukazuju na rast svetskog BDP-a od tri odsto ove godine i 3,1 odsto sledeće godine.

Globalna ekonomija, iako naizgled suočena sa globalnim problemima, raste nepromenljivom brzinom od oko tri odsto prosečno godišnje nakon velike recesije 2011. godine.

Nikolić ističe da se generalno čini da svetska ekonomija deluje impresivno i da sve uspešnije podnosi šokove.

Diverzifikovana ponuda energenata, ali pre svega privrede u kojima se relativno manje koriste fosilna goriva redukovali su negativan uticaj skokova cena nafte.

Prema podacima MMF-a, ove godine samo pet odsto zemalja je na putu recesije, najmanje od 2007.

Nezaposlenost u klubu bogatih zemalja OECD-a je ispod pet odsto i blizu je rekordno niskog nivoa.

U prvom kvartalu 2025, globalne korporativne zarade su porasle za sedam odsto međugodišnje. Tržišta u razvoju, dugo sklona odlivu kapitala pri svakoj kriznoj situaciji, sada se suočavaju sa sve manjim brojem valutnih ili dužničkih kriza.

Iako su tržišta pala u aprilu, sa najavom Trampovog trgovinskog rata, ona su brzo nadoknadila gubitke.

Indikativan je primer i ratom pogođene Ukrajine, koja je na početku rata, očekivano krahirala.

Međutim, ističe Nikolić, od tada se oporavila i porasla za četvrtinu ove godine.

Nikolić navodi da nigde nema većeg kontrasta između pogleda eksperata i tržišta nego kada je u pitanju Tajvan. Prema indeksu izgrađenom pomoću novinskih članaka, stanje oko tajvanskog moreuza retko je bilo tako opasno.

Nasuprot tome, tržišni indeks, izveden iz cena akcija, jedva da je promenjen.

Nikolić navodi da imamo istovremeno haotičnu geopolitiku i izrazito mirnu ekonomiju, što je istorijski neobično.

Hajts Ahir i Davide Furčeri iz MMF-a i Nikolas Blum sa Univerziteta Stanford kažu da povećanje neizvesnosti obično prati "značajan pad proizvodnje".

Oni ukazuju na snažan rast globalne neizvesnosti od 2012, koji je na znatno višem nivou nego što je bio u prethodnih 50 godina.

Ono što je novina je sve veća uloga globalnih faktora u pokretanju neizvesnosti širom sveta.

Neizvesnost u zemljama sa tržištima u razvoju i ekonomijama sa niskim prihodima uglavnom prati globalni prosek.

To je zato što šokovi pojedinačnih zemalja nisu sinhronizovani, pa se usrednjavaju.

Nasuprot tome, neizvesnost u razvijenim ekonomijama naglo raste, jer se ove zemlje kreću zajedno.

Unutar razvijenih ekonomija, sinhronizacija neizvesnosti je veća među zemljama evrozone.

Pored toga, jače trgovinske i finansijske veze između zemalja dovode do jače sinhronizacije neizvesnosti.

Treće, prosečan nivo neizvesnosti je veći u ekonomijama sa niskim prihodima nego u zemljama sa tržištima u razvoju i razvijenim ekonomijama.

Jedan od mogućih razloga za ovo jeste da zemlje u razvoju izgleda imaju više domaćih političkih šokova poput pučeva, revolucija i ratova, podložnije su prirodnim katastrofama poput epidemija i poplava, njihove ekonomije su nestabilnije jer ih češće pogađaju spoljni šokovi i imaju ograničeniji kapacitet da upravljaju njima.

Kako ističe Nikolić, firme se bolje nego ikad nose sa šokovima, što znači da tržišta nastavljaju da funkcionišu čak i u vreme političkih kriza.

S druge strane, vlade nude svojim ekonomijama neviđene nivoe zaštite.

Globalni lanci snabdevanja su poslednjih godina pretrpeli brojne šokove, ali moderni lanci snabdevanja su otporni jer se profesionalno vode.

Specijalizovane logističke firme imaju globalni doseg, sa najsavremenijim mogućnostima skladištenja i transporta.

Istina, tokom pandemije neke vrste robe su postale mnogo skuplje, ali to je bila posledica ogromnog porasta potražnje, a ne pada ponude, ocenjuje Nikolić.

Važan faktor promene je i smanjenje zavisnosti ekonomija od nafte na globalnom nivou.

Naime, brz rast američke proizvodnje nafte i gasa učinio je svet manje zavisnim i od Rusije i od Bliskog istoka.

Nikolić navodi da je najvažnija promena upravo povećana izdašnost države.

Dakle, strukturne promene u razvijenim ekonomijama, ali i ekonomijama u razvoju, znače da će veći deo njihovih resursa morati da ide na 'stvari' koje su državna odgovornost.

Naime, biće neophodni povećani izdaci na zdravstvo zbog starenja, kao i na obrazovanje (zbog tzv. ekonomije znanja).

Dodatno, biće potrebna dodatna sredstva za ublažavanje negativnih efekata klimatskih promena (koje su posledica delovanja industrijskih korporacija, ali koje nisu bile ukalkulisane u cene.

Sve u svemu, navodi Nikolić, uloga države ekonomiji biće trajno povećana, ali za sada nije jasno kako će sistem kreiranja politika, kako ekonomskih tako i šire društvenih, ovo prihvatiti.

Već duže vreme investitori upozoravaju da velike ekonomije ulaze u novi period „fiskalne dominacije“, u kojem su centralne banke pod sve većim pritiskom da veštački održavaju niske kamatne stope kako bi umanjile troškove rekordnog državnog zaduživanja.

Kako to vidi ugledni američki ekonomista Kenet Rogof, ušli smo u novu eru fiskalne dominacije.

OECD procenjuje da će suvereno zaduživanje među grupom zemalja sa visokim prihodima dostići rekordnih 17 hiljada milijardi dolara ove godine, u poređenju sa 16 hiljada milijardi u 2024. i 14 hiljada milijardi dolara u 2023.

Istina, centralne banke razvijenih zemalja i dalje vraćaju svoje monetarne politike i bilanse stanja u „normalnije“ okvire, nakon godina kvantitativnog popuštanja - masovne kupovine obveznica čiji je cilj bio pomoć ekonomijama da se oporave od finansijske krize i pandemije Kovida.

Zemlje sa najvećim dugom kao udeo u BDP-u mogu biti u najvećim problemima.

Ako prinosi na obveznice postanu previsoki, centralne banke će morati ponovo da intervenišu, štampaju novac i kupuju obveznice kako bi pokušale da održe niske kamatne stope, što će smanjiti vrednost „glavnih rezervnih valuta“, poput dolara i evra, u odnosu na zlato, koje je ove godine dostiglo rekordno visok nivo.

Nikolić ističe da su tržišta u razvoju takođe postigla napredak.

Fleksibilni devizni kursevi su češći, a kreatori politike su bolji u izbegavanju šokova.

Od 2000. do 2022, broj centralnih banaka zemalja u razvoju koje ciljaju inflaciju porastao je sa pet do 34.

Lokalna tržišta obveznica su uspostavljenija, što znači da siromašne zemlje mogu da pozajmljuju u sopstvenoj valuti po podnošljivim kamatama, ostavljajući ih manje izloženim globalnim fluktuacijama.

Kako je navedeno i problematične zemlje, poput Egipta i Pakistana, danas izbegavaju neizvršenje obaveza.

Pa ipak, kao i u bogatom svetu, to dolazi sa troškovima. Kako je Kina rasla kao zajmodavac, restrukturiranja su gotovo zaustavljena.

MMF i zvanični kreditori nerado prisiljavaju zajmoprimce na neizvršenje obaveza, umesto toga više vole da one postepeno otplaćuju kredite.

Iako malo zemalja ne ispunjava uslove, 59 je bilo pod pritiskom u 2024, što je rekordno visok nivo.

Nikolić ističe da pitanje koje se neminovno nameće je rizik koji donose trenutni trgovinski ratovi koje Tramp vodi protiv ostatka sveta, odnosno novih protekcionističkih trgovinskih politika.

Nije u pitanju samo SAD i mnoge druge ekonomije koje su nekada propovedale neoliberalnu doktrinu slobodnih tržišta i trgovinske otvorenosti prihvatile su nacionalističke industrijske politike, protekcionizam i diskriminatorne trgovinske prakse, ocenjuje Nikolić.

Međutim, današnji carinski rat nije toliko motivisan izolacionizmom koliko merkantilizmom.

Sa međunarodnom trgovinom koja iznosi skoro 60 odsto globalnog BDP-a, i sa eksternom finansijskom imovinom i obavezama koji su ekvivalentni vrednosti čak četiri svetska BDP-a, globalna ekonomija je suviše međuzavisna i sve ukazuje da bi svako ozbiljnije ugrožavanje međusobne integrisanosti vodećih ekonomija na planeti bilo veoma skupo.

Dakle, ističe Nikolić i Kina i SAD suviše zavise od međunarodnih tržišta, kao i jedna od druge.

Ovo ne znači da se strateško razdvajanje dve najveće privrede neće dogoditi u određenim sektorima, poput visoke tehnologije ili sajber bezbednosti, ali ono što je fundamentalno je da raskid veza širih razmera nije realan.

Nikolić navodi da je ono što možemo očekivati fragmentisana globalizacija, sa ekonomskim vezama rekonfigurisanim oko konkurentskih sila i duž regionalnih linija.

Tako će određene grupe zemalja i sektora postajati više integrisane, u isto vreme manje se oslanjajući na konkurentski blok.

Ovo rasparčavanje će neizbežno nametnuti troškove svima.

Međutim, ističe Nikolić, neće sva reorganizacija lanaca snabdevanja biti vođena geopolitičkim igrama moći.

Neke će biti rezultat napora da se izvrši diverzifikacija i poveća otpornost, posebno zato što zemlje u razvoju nude nove izvore snabdevanja.

U stvari, ekonomski uspon zemalja u razvoju i veća integracija u svetsku ekonomiju mogu više doprineti oblikovanju globalnih lanaca snabdevanja na duži rok nego trenutni geopolitički pomaci, zaključio je Nikolić.