ПОТРОШАЧИ СВЕ ВИШЕ ТРОШЕ НОВАЦ Николић: Глобална економија отпорна због економских мера заштите које примењују владе; Биће неопходни повећани издаци на здравство због старења

Економиста Горан Николић у анализи "Успешности интервенционистичких политика или како су унапређења капитализма довела до мање криза", истиче да је широм света, креирање економских политика унапређено.

Потрошачи широм света, упркос лошим перцепцијама, све више троше.

Повезано с тим, истиче Николић, није изненађујуће што су инвеститори оптимистични.

Средњорочна (априлска) пројекција ММФ-а указује да ће глобална економија расти од 3,1 одсто  у периоду 2025-2030. године.

Скоро су идентичне и јулске пројекције ове организације, које указују на раст светског БДП-а од три одсто ове године и 3,1 одсто следеће године.

Глобална економија, иако наизглед суочена са глобалним проблемима, расте непроменљивом брзином од око три одсто просечно годишње након велике рецесије 2011. године.

Николић истиче да се генерално чини да светска економија делује импресивно и да све успешније подноси шокове.

Диверзификована понуда енергената, али пре свега привреде у којима се релативно мање користе фосилна горива редуковали су негативан утицај скокова цена нафте.

Према подацима ММФ-а, ове године само пет одсто земаља је на путу рецесије, најмање од 2007.

Незапосленост у клубу богатих земаља ОЕЦД-а је испод пет одсто и близу је рекордно ниског нивоа.

У првом кварталу 2025, глобалне корпоративне зараде су порасле за седам одсто међугодишње. Тржишта у развоју, дуго склона одливу капитала при свакој кризној ситуацији, сада се суочавају са све мањим бројем валутних или дужничких криза.

Иако су тржишта пала у априлу, са најавом Трамповог трговинског рата, она су брзо надокнадила губитке.

Индикативан је пример и ратом погођене Украјине, која је на почетку рата, очекивано крахирала.

Међутим, истиче Николић, од тада се опоравила и порасла за четвртину ове године.

Николић наводи да нигде нема већег контраста између погледа експерата и тржишта него када је у питању Тајван. Према индексу изграђеном помоћу новинских чланака, стање око тајванског мореуза ретко је било тако опасно.

Насупрот томе, тржишни индекс, изведен из цена акција, једва да је промењен.

Николић наводи да имамо истовремено хаотичну геополитику и изразито мирну економију, што је историјски необично.

Хајтс Ахир и Давиде Фурчери из ММФ-а и Николас Блум са Универзитета Станфорд кажу да повећање неизвесности обично прати "значајан пад производње".

Они указују на снажан раст глобалне неизвесности од 2012, који је на знатно вишем нивоу него што је био у претходних 50 година.

Оно што је новина је све већа улога глобалних фактора у покретању неизвесности широм света.

Неизвесност у земљама са тржиштима у развоју и економијама са ниским приходима углавном прати глобални просек.

То је зато што шокови појединачних земаља нису синхронизовани, па се усредњавају.

Насупрот томе, неизвесност у развијеним економијама нагло расте, јер се ове земље крећу заједно.

Унутар развијених економија, синхронизација неизвесности је већа међу земљама еврозоне.

Поред тога, јаче трговинске и финансијске везе између земаља доводе до јаче синхронизације неизвесности.

Треће, просечан ниво неизвесности је већи у економијама са ниским приходима него у земљама са тржиштима у развоју и развијеним економијама.

Један од могућих разлога за ово јесте да земље у развоју изгледа имају више домаћих политичких шокова попут пучева, револуција и ратова, подложније су природним катастрофама попут епидемија и поплава, њихове економије су нестабилније јер их чешће погађају спољни шокови и имају ограниченији капацитет да управљају њима.

Како истиче Николић, фирме се боље него икад носе са шоковима, што значи да тржишта настављају да функционишу чак и у време политичких криза.

С друге стране, владе нуде својим економијама невиђене нивое заштите.

Глобални ланци снабдевања су последњих година претрпели бројне шокове, али модерни ланци снабдевања су отпорни јер се професионално воде.

Специјализоване логистичке фирме имају глобални досег, са најсавременијим могућностима складиштења и транспорта.

Истина, током пандемије неке врсте робе су постале много скупље, али то је била последица огромног пораста потражње, а не пада понуде, оцењује Николић.

Важан фактор промене је и смањење зависности економија од нафте на глобалном нивоу.

Наиме, брз раст америчке производње нафте и гаса учинио је свет мање зависним и од Русије и од Блиског истока.

Николић наводи да је најважнија промена управо повећана издашност државе.

Дакле, структурне промене у развијеним економијама, али и економијама у развоју, значе да ће већи део њихових ресурса морати да иде на 'ствари' које су државна одговорност.

Наиме, биће неопходни повећани издаци на здравство због старења, као и на образовање (због тзв. економије знања).

Додатно, биће потребна додатна средства за ублажавање негативних ефеката климатских промена (које су последица деловања индустријских корпорација, али које нису биле укалкулисане у цене.

Све у свему, наводи Николић, улога државе економији биће трајно повећана, али за сада није јасно како ће систем креирања политика, како економских тако и шире друштвених, ово прихватити.

Већ дуже време инвеститори упозоравају да велике економије улазе у нови период „фискалне доминације“, у којем су централне банке под све већим притиском да вештачки одржавају ниске каматне стопе како би умањиле трошкове рекордног државног задуживања.

Како то види угледни амерички економиста Кенет Рогоф, ушли смо у нову еру фискалне доминације.

ОЕЦД процењује да ће суверено задуживање међу групом земаља са високим приходима достићи рекордних 17 хиљада милијарди долара ове године, у поређењу са 16 хиљада милијарди у 2024. и 14 хиљада милијарди долара у 2023.

Истина, централне банке развијених земаља и даље враћају своје монетарне политике и билансе стања у „нормалније“ оквире, након година квантитативног попуштања - масовне куповине обвезница чији је циљ био помоћ економијама да се опораве од финансијске кризе и пандемије Ковида.

Земље са највећим дугом као удео у БДП-у могу бити у највећим проблемима.

Ако приноси на обвезнице постану превисоки, централне банке ће морати поново да интервенишу, штампају новац и купују обвезнице како би покушале да одрже ниске каматне стопе, што ће смањити вредност „главних резервних валута“, попут долара и евра, у односу на злато, које је ове године достигло рекордно висок ниво.

Николић истиче да су тржишта у развоју такође постигла напредак.

Флексибилни девизни курсеви су чешћи, а креатори политике су бољи у избегавању шокова.

Од 2000. до 2022, број централних банака земаља у развоју које циљају инфлацију порастао је са пет до 34.

Локална тржишта обвезница су успостављенија, што значи да сиромашне земље могу да позајмљују у сопственој валути по подношљивим каматама, остављајући их мање изложеним глобалним флуктуацијама.

Како је наведено и проблематичне земље, попут Египта и Пакистана, данас избегавају неизвршење обавеза.

Па ипак, као и у богатом свету, то долази са трошковима. Како је Кина расла као зајмодавац, реструктурирања су готово заустављена.

ММФ и званични кредитори нерадо присиљавају зајмопримце на неизвршење обавеза, уместо тога више воле да оне постепено отплаћују кредите.

Иако мало земаља не испуњава услове, 59 је било под притиском у 2024, што је рекордно висок ниво.

Николић истиче да питање које се неминовно намеће је ризик који доносе тренутни трговински ратови које Трамп води против остатка света, односно нових протекционистичких трговинских политика.

Није у питању само САД и многе друге економије које су некада проповедале неолибералну доктрину слободних тржишта и трговинске отворености прихватиле су националистичке индустријске политике, протекционизам и дискриминаторне трговинске праксе, оцењује Николић.

Међутим, данашњи царински рат није толико мотивисан изолационизмом колико меркантилизмом.

Са међународном трговином која износи скоро 60 одсто глобалног БДП-а, и са екстерном финансијском имовином и обавезама који су еквивалентни вредности чак четири светска БДП-а, глобална економија је сувише међузависна и све указује да би свако озбиљније угрожавање међусобне интегрисаности водећих економија на планети било веома скупо.

Дакле, истиче Николић и Кина и САД сувише зависе од међународних тржишта, као и једна од друге.

Ово не значи да се стратешко раздвајање две највеће привреде неће догодити у одређеним секторима, попут високе технологије или сајбер безбедности, али оно што је фундаментално је да раскид веза ширих размера није реалан.

Николић наводи да је оно што можемо очекивати фрагментисана глобализација, са економским везама реконфигурисаним око конкурентских сила и дуж регионалних линија.

Тако ће одређене групе земаља и сектора постајати више интегрисане, у исто време мање се ослањајући на конкурентски блок.

Ово распарчавање ће неизбежно наметнути трошкове свима.

Међутим, истиче Николић, неће сва реорганизација ланаца снабдевања бити вођена геополитичким играма моћи.

Неке ће бити резултат напора да се изврши диверзификација и повећа отпорност, посебно зато што земље у развоју нуде нове изворе снабдевања.

У ствари, економски успон земаља у развоју и већа интеграција у светску економију могу више допринети обликовању глобалних ланаца снабдевања на дужи рок него тренутни геополитички помаци, закључио је Николић.