RADE I KAD ODU U PENZIJU Poslodavci u Srbiji rado zapošljavaju penzionere VIŠE OD 350.000 GRAĐANA PRIMA ISTOVREMENO I PLATU I PENZIJU

Danas slika izgleda drugačije. Mnogi penzioneri i dalje rade zato što žele da ostanu aktivni, među ljudima i da nastave da rade ono što vole. 

Na tržištu rada tako sve češće srećemo ljude koji su formalno u penziji, ali i dalje odlaze na posao, voze, rade u obezbeđenju, vraćaju se na svoja nekadašnja radna mesta ili pronalaze potpuno nove poslove.

O tome zašto penzioneri rade, šta im posao donosi osim dodatnog novca, ali i zašto su njihovo iskustvo i znanje sve vredniji poslodavcima, govorili su profesorka dr Snežana Šantić iz Udruženja penzionera "Stari grad", Dušan Matić, predsednik Udruženja penzionera "Treće doba", i Jelena Jeftović iz Unije poslodavaca Srbije. 

Neki rade zbog novca, drugi da ne bi ostali sami

Prof. dr Snežana Šantić objašnjava da ne postoji samo jedan razlog zbog kojeg ljudi nastavljaju da rade nakon odlaska u penziju. Kod jednih je u pitanju potreba za dodatnim prihodom, dok drugi jednostavno ne žele da im se život preko noći promeni i da svakodnevica koju su gradili decenijama nestane. 

Ona navodi i da se u svetu sve više govori o takozvanoj „srebrnoj ekonomiji“, odnosno ekonomskom potencijalu starije populacije. 

- Što se Srbije tiče, preko 350. 000 ljudi zvanično znamo da rade uz penziju. Nekad je zaista razlog to što želimo da nastavimo da radimo, da smo aktivni, a i da se uz tu penziju dobije još neki dinar. Ipak, ima i onih koji zaista imaju male penzije i koji ne mogu da prežive, oni traže posao. Penzioneri su inače rasadnik mudrosti, iskustva i empatije. Mnogo toga sam naučila upravo od penzionera i na početku, a i dan-danas učim - ističe prof. dr Snežana Šantić. 

Dušan Matić kaže da penzija ume da bude težak period upravo zbog toga što čovek ođednom ostane bez svakodnevne strukture koju je imao decenijama.

On objašnjava da u udruženja penzionera dolaze ljudi različitih profesija i životnih priča, a mnogi tek nakon odlaska u penziju počinju da traže način da ponovo pronađu društvo i aktivnosti koje će im ispuniti dan.

- Kada odete u penziju, onda ne znate gde ćete, šta sa sobom? Niko ne može da vas uputi i da kaže: "Ej, ajde, priključi se ovome ili onome." I onda najčešće dolaze kod Udruženja penzionera, da vide ko je sve tamo i sa kim mogu da se druže. A ima i onih koji su navikli da rade i ne mogu da izbegnu to i vraćaju se nekom starom poslu. Treba povesti računa, pogotovo kod onih penzionera koji su već u odmaklim godinama, pogotovo vozača. Tamo mora da bude čovek koji je zdrav i treba da prođe kroz kontrole da bi mogao da obavlja taj posao koji želi. Ima osoba koje su sticajem okolnosti imale beneficirani radni staž i mladi su otišli u penziju. Takvi će mnogo brže i lakše da nađu posao. Ipak, ne možete sve penzionere da upućujete u neki naknadni i dodatni rad. Neko može i da pričuva unuče, da odvede do obdaništa - ističe Dušan Matić. 

Odlazak u penziju prekida rutinu koju su ljudi imali 40 godina

Profesorka Šantić upozorava da problem nije samo u tome što čovek više nema posao. Sa odlaskom u penziju nestaje i svakodnevna rutina, ustajanje, odlazak na posao, razgovori sa kolegama, osećaj da je čovek potreban i da neko računa na njega. 

Upravo zbog toga, kako kaže, važno je pronaći novi sadržaj i nove ljude, bilo kroz posao, bilo kroz udruženja, aktivnosti i druženja. 

- Gubimo dnevnu rutinu koju smo imali 40 godina. Kad ste mladi, onda vam je sve bilo lako, jedva ste čekali da odete na posao. Mi gubimo dnevnu rutinu i onda ođednom počinje to da vam fali, počinjete da se zatvarate. Vrlo često dolazi do depresivnih stanja i zbog toga su udruženja jako zgodna - ističe profesorka Šantić. 

Ona dodaje da rad nije jedini način da se ostane aktivan. U njenom udruženju postoje različite sekcije i aktivnosti kroz koje penzioneri mogu da uče, druže se i rade ono što ih interesuje.

Poslodavci: Nije važno da li radnik ima 20 ili 70 godina

Iz ugla poslodavaca, priča izgleda nešto drugačije. Jelena Jeftović iz Unije poslodavaca Srbije kaže da je trenutno svaki kvalitetan radnik dragocen zbog nedostatka radne snage, pa samim tim ni godine same po sebi ne bi trebalo da budu presudan kriterijum. 

Ona posebno ističe iskustvo koje penzioneri donose sa sobom, kao i mogućnost da znanje prenesu mlađim kolegama. 

- Poslodavcima je apsolutno nevažno da li neko ima 20 godina ili 70. Imamo takav deficit radne snage u svim kadrovima, tako da je svaki kvalitetan radnik dragocen, a svakako ljudi koji su u penziji imaju i znanje i iskustvo. Tako da ne bih ja sad to gledala da li je bitno da li je penzioner ili nije. Svakako ga ne košta manje. Mislim, pošto starosni, odnosno korisnik starosne penzije, da se precizno izrazim, on može da radi po ugovoru o radu na određeno i neodređeno vreme. Svakako tu poslodavac ima neke obaveze koje mora da ispuni prema državi, u smislu poreza, doprinosa - ističe Jelena Jeftović iz Unije poslodavaca.

(Blic.rs)