РАДЕ И КАД ОДУ У ПЕНЗИЈУ Послодавци у Србији радо запошљавају пензионере ВИШЕ ОД 350.000 ГРАЂАНА ПРИМА ИСТОВРЕМЕНО И ПЛАТУ И ПЕНЗИЈУ

Данас слика изгледа другачије. Многи пензионери и даље раде зато што желе да остану активни, међу људима и да наставе да раде оно што воле. 

На тржишту рада тако све чешће срећемо људе који су формално у пензији, али и даље одлазе на посао, возе, раде у обезбеђењу, враћају се на своја некадашња радна места или проналазе потпуно нове послове.

О томе зашто пензионери раде, шта им посао доноси осим додатног новца, али и зашто су њихово искуство и знање све вреднији послодавцима, говорили су професорка др Снежана Шантић из Удружења пензионера "Стари град", Душан Матић, председник Удружења пензионера "Треће доба", и Јелена Јефтовић из Уније послодаваца Србије. 

Неки раде због новца, други да не би остали сами

Проф. др Снежана Шантић објашњава да не постоји само један разлог због којег људи настављају да раде након одласка у пензију. Код једних је у питању потреба за додатним приходом, док други једноставно не желе да им се живот преко ноћи промени и да свакодневица коју су градили деценијама нестане. 

Она наводи и да се у свету све више говори о такозваној „сребрној економији“, односно економском потенцијалу старије популације. 

- Што се Србије тиче, преко 350. 000 људи званично знамо да раде уз пензију. Некад је заиста разлог то што желимо да наставимо да радимо, да смо активни, а и да се уз ту пензију добије још неки динар. Ипак, има и оних који заиста имају мале пензије и који не могу да преживе, они траже посао. Пензионери су иначе расадник мудрости, искуства и емпатије. Много тога сам научила управо од пензионера и на почетку, а и дан-данас учим - истиче проф. др Снежана Шантић. 

Душан Матић каже да пензија уме да буде тежак период управо због тога што човек ођедном остане без свакодневне структуре коју је имао деценијама.

Он објашњава да у удружења пензионера долазе људи различитих професија и животних прича, а многи тек након одласка у пензију почињу да траже начин да поново пронађу друштво и активности које ће им испунити дан.

- Када одете у пензију, онда не знате где ћете, шта са собом? Нико не може да вас упути и да каже: "Еј, ајде, прикључи се овоме или ономе." И онда најчешће долазе код Удружења пензионера, да виде ко је све тамо и са ким могу да се друже. А има и оних који су навикли да раде и не могу да избегну то и враћају се неком старом послу. Треба повести рачуна, поготово код оних пензионера који су већ у одмаклим годинама, поготово возача. Тамо мора да буде човек који је здрав и треба да прође кроз контроле да би могао да обавља тај посао који жели. Има особа које су стицајем околности имале бенефицирани радни стаж и млади су отишли у пензију. Такви ће много брже и лакше да нађу посао. Ипак, не можете све пензионере да упућујете у неки накнадни и додатни рад. Неко може и да причува унуче, да одведе до обданишта - истиче Душан Матић. 

Одлазак у пензију прекида рутину коју су људи имали 40 година

Професорка Шантић упозорава да проблем није само у томе што човек више нема посао. Са одласком у пензију нестаје и свакодневна рутина, устајање, одлазак на посао, разговори са колегама, осећај да је човек потребан и да неко рачуна на њега. 

Управо због тога, како каже, важно је пронаћи нови садржај и нове људе, било кроз посао, било кроз удружења, активности и дружења. 

- Губимо дневну рутину коју смо имали 40 година. Кад сте млади, онда вам је све било лако, једва сте чекали да одете на посао. Ми губимо дневну рутину и онда ођедном почиње то да вам фали, почињете да се затварате. Врло често долази до депресивних стања и због тога су удружења јако згодна - истиче професорка Шантић. 

Она додаје да рад није једини начин да се остане активан. У њеном удружењу постоје различите секције и активности кроз које пензионери могу да уче, друже се и раде оно што их интересује.

Послодавци: Није важно да ли радник има 20 или 70 година

Из угла послодаваца, прича изгледа нешто другачије. Јелена Јефтовић из Уније послодаваца Србије каже да је тренутно сваки квалитетан радник драгоцен због недостатка радне снаге, па самим тим ни године саме по себи не би требало да буду пресудан критеријум. 

Она посебно истиче искуство које пензионери доносе са собом, као и могућност да знање пренесу млађим колегама. 

- Послодавцима је апсолутно неважно да ли неко има 20 година или 70. Имамо такав дефицит радне снаге у свим кадровима, тако да је сваки квалитетан радник драгоцен, а свакако људи који су у пензији имају и знање и искуство. Тако да не бих ја сад то гледала да ли је битно да ли је пензионер или није. Свакако га не кошта мање. Мислим, пошто старосни, односно корисник старосне пензије, да се прецизно изразим, он може да ради по уговору о раду на одређено и неодређено време. Свакако ту послодавац има неке обавезе које мора да испуни према држави, у смислу пореза, доприноса - истиче Јелена Јефтовић из Уније послодаваца.

(Blic.rs)