REVIZOR RAZOTKRIO NAJVEĆE ZLOUPOTREBE Evo ko troši bez kontrole i zašto niko ne odgovara
„Ne bojim se ja revizora“. Ovu rečenicu u Gogoljevom „Revizoru“ izgovara gradonačelnik pri kraju poslednjeg čina.
A ko se u Srbiji boji revizora i zbog čega? Kakav je njegov uticaj posle više od dve decenije od kada je donet Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji (DRI)? Šta sve piše u izveštajima državnih revizora, ko ih čita, a ko ne, za Oko magazin govorio je novi predsednik Saveta DRI Ivica Gavrilović.
Spomenuti Gogoljev „Revizor“, koji se igrao i kao predstava u Ateljeu 212, počinje rečenicom koju gradonačelnik saopštava svojim saradnicima: „Zvao sam vas gospodo da vam saopštim jednu veoma neprijatnu vest – dolazi nam revizor“. Posle toga u gradu nastaje panika. Ko je uznemiren zbog vaših izveštaja, gospodine Gavriloviću? Ko se boji revizora u Srbiji?
– Mislim da se u Srbiji niko nikoga ne boji. DRI nije organ straha, već organ kontrole. Oni koji nas poznaju znaju da nemaju razloga za strah i da od nas mogu da očekuju profesionalnu saradnju i korektan odnos. Same revizije ne bi trebalo da se boje, već da imaju respekt prema organu koji kontroliše trošenje javnih sredstava.
Kakav je uticaj DRI? Tražili ste razrešenje direktora Doma zdravlja u Jagodini, ali i gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića. Šta se dešava sa tim zahtevima?
– Od 2023. do 2025. godine podneli smo oko 32 zahteva za preduzimanje mera i sedam zahteva za razrešenje. Mi time pokrećemo postupak, a odluku donose nadležni organi. Nažalost, u nekim slučajevima izostaje njihova reakcija.
Da li se nepravilnosti ponavljaju?
– Nažalost, da. To ukazuje na sistemski problem. Recimo, pitanje plata vaspitačica u Beogradu ponavlja se godinama, ali nije jedini problem. Isplaćivane su i jednokratne novčane pomoći koje u suštini predstavljaju uvećanje zarada, a to je zabranjeno Zakonom o budžetu.
Šta ste otkrili kod političkih stranaka?
– U periodu od 2015. do danas sproveli smo 36 revizija. Zajedničko je nedovoljno pravdanje sredstava i to što se ne izdvaja propisanih pet odsto za obuku i usavršavanje. Često ne postoji verodostojna dokumentacija za šta je novac potrošen.
Podnosite li prijave?
– Uglavnom za privredni prestup, i to i protiv političkih stranaka.
A javna preduzeća?
– Najveći problem su javne nabavke, slabe interne kontrole i nedostatak transparentnosti. Dešava se da se poslovi ugovaraju bez tendera i da se plaća nešto što nije ni urađeno.
Naveli ste da je „Srbijagas“ bez tendera ugovarao poslove vredne 39 milijardi dinara?
– Da. To je oko 300 miliona evra. Ostale nepravilnosti su otklonili, ali ove u vezi sa javnim nabavkama nisu.
Koliko je novca nenamenski potrošeno u poslednjoj deceniji?
– Više od 20 milijardi dinara, odnosno oko 170 miliona evra preko odobrenih sredstava.
Da li se taj iznos smanjuje?
– Trend je u smanjenju. Najveći iznos je bio na početku praćenja, jedne godine čak 11 milijardi dinara.
Radili ste i revizije svrsishodnosti, poput subvencija u stočarstvu?
– Ta revizija je pokazala da su dotacije rasle, a broj grla opadao. Najveći efekat bio je uvođenje E-agrara, akcioni planovi i bolja kontrola subvencija.
A liste čekanja u zdravstvu?
– Uputili smo 14 preporuka Ministarstvu zdravlja, RFZO-u i zdravstvenim ustanovama. Očekujemo da će dovesti do smanjenja lista čekanja, ali ćemo efekte pratiti godinama.
Bavili ste se i novcem koji se daje udruženjima?
– Tu je utvrđena nedovoljna transparentnost, bez kalendara konkursa i bez merenja efekata. Davalo se zna se kome, ali ne i za šta konkretno i sa kojim rezultatima.
Čita li neko vaše izveštaje?
– Čitaju ih oni koje revidiramo. Naši izveštaji ostvaruju efekte – prošle godine evidentirano je više od 90 milijardi dinara imovine i obaveza i ostvarene uštede od oko 570 miliona dinara. Takođe utičemo i na izmene zakona.
Za kraj – pre DRI radili ste u vojnoj službi?
– Radio sam u Vojno-bezbednosnoj agenciji. Kao major sam otišao iz vojske i u slučaju mobilizacije bio bih angažovan sa tim činom.
